Због оближњег рудника читав град селе, кућу по кућу

На крајњем сјеверу Шведске, 145 километара унутар Арктичког круга, одвија се једна од најрадикалнијих урбаних трансформација на свијету - читав град Кируна се сели на нову локацију.

Хиљаде становника и зграда морају да се преселе због слегања усљед ширења највећег подземног рудника гвожђа на свијету.

Нови дом за Кируну гради се три километра источно, а подухват би требало да буде завршен до 2035. године, преноси ЦНБЦ.

Кируна је основана прије 125 година управо због рударских операција државне фирме ЛКАБ и данас је, осим по рударству, позната и као важан европски свемирски центар.

"То је мјесто које би многима изгледало егзотично и, на неки начин, претпостављам да јесте, али то је такође мали град као и многи други. Суочава се са изазовима јер много зависи од једне компаније", изјавила је Џени Сјохолм, виши предавач на Универзитету у Гетеборгу.

Иако је ЛКАБ глобално гледано мањи играч, на регионалном нивоу је врло важан јер осигурава 80 одсто укупне гвоздене руде ископане у Европској унији.

Осим гвожђа, кључног за производњу челика, компанија је недавно открила и једно од највећих европских налазишта ријетких земних метала, чиме је додатно ојачала своју позицију у снабдијевању Европе сировинама нужним за зелену транзицију.

Пресељење Кируне

Ипак, успјешна селидба Кируне се суочава са бројним препрекама. Локалне власти и ЛКАБ траже већу финансијску подршку државе и ослобађање више земљишта за градњу. Истовремено, постоји забринутост због утицаја рударења на одрживост заједнице, посебно на традиционални узгој ирваси и културу аутохтоног народа Сами.

Пројекат, планиран још од 2004. године, доспио је у центар свјетске пажње у августу ове године када је премјештена градска црква.

У невјероватном инжењерском подухвату, 113 година стара дрвена грађевина тешка готово 700 тона, у једном комаду је пребачена на нову локацију.

Отприлике у исто вријеме, ЛКАБ је објавио да ће ширење рудника захтјевати пресељење додатних 6.000 људи и 2.700 домова, уз процијењени трошак од 2,4 милијарде долара у сљедећих 10 година.

Никлас Јохансон, виши потпредсједник за јавне послове у ЛКАБ-у, појаснио је да се становницима нуди некретнина чија је тржишна вриједност увећана за 25 одсто или изградња потпуно новог дома, при чему се око 90 одсто њих одлучило за нову кућу.

"Проблем је тренутно у томе што локална општина има врло мало земљишта које посједује или које може, с административне тачке гледишта, да учини погодним за градњу", рекао је Јоханссон.

"Морали су да купе земљиште од државе, која посједује већину територије изнад Арктичког круга. И овде имате изазове с узгајањем ирваса, сукобе с одбраном, природом, итд", додао је.

"ЕУ мора да се више укључи ако желимо минерале"

Матс Тавенику, предсједник општинског вијећа у Кируни, описује пресељење као "огроман пројекат" који би могао Европи да донесе бројне могућности.

Ипак, истиче како успјех зависи од снажније финансијске и политичке подршке шведске владе и Европске уније.

"Имамо оно што можемо назвати великом борбом између општине и ЛКАБ-а, па општине и наше сопствене владе". ЕУ мора да појача подршку.

Није довољно донети одлуку да имамо критичне и стратешке минерале. Морају нас подржати политичким изјавама и, наравно, новцем", истакао је.

Европска унија је, са своје стране, налазиште ријетких земних метала препознала као стратешки важно у склопу Закона о критичним сировинама, чији је циљ да до 2030. године домаћа производња задовољи 40% годишњих потреба.

На питање како становници реагују на пресељење, Тавенику одговара: "Неки су тужни јер ће изгубити много успомена. У појединим кућама су одрасле двије или можда три генерације, тако да је то тужно.

Али с друге стране, сви знају да живимо од минерала. Кируна је изграђена на минералима, тако да сваки становник зна да, пре или касније, морамо да се иселимо из својих домова јер смо зависни од ове рударске индустрије", објаснио је.

(Агенције) Фото: Сцхреенсхот/yоутубе