Колико грађани БиХ користе АИ, ко највише у Европи?

Генеративна вјештачка интелигенција у врло кратком времену прешла је пут од нове технологије до свакодневног алата, који се користи како у приватне сврхе, тако и на послу, али и образовању.

Милиони људи широм Европе данас се ослањају на алате попут ЦхатГПТ-а, Геминија и Грока, но стопе прихватања ове технологије значајно се разликују међу државама, показује анализа Еуростата за 2025. годину и извјештај Еуронеwс Неxт.

Резултати истраживања

Алати генеративне вјештачке интелигенције омогућавају корисницима стварање новог садржаја – од текста и слика до програмског кода и видеозаписа – једноставним упитима, а око трећине становника Европске уније у доби од 16 до 74 године барем је једном користила неки од тих алата.

Подаци за 33 европске земље откривају велике разлике у кориштењу ове технологије. Тако је само 17 посто становника Турске испробало Ген АИ, док у Норвешкој тај удио досеже 56 посто.

Унутар саме ЕУ распон је од 18 посто у Румунији до 48 посто у Данској. У чак 13 земаља више од 40 посто становништва користило је генеративну вјештачку интелигенцију, укључујући Норвешку и Данску (48 посто), Швајцарску и Естонију (47), Малту и Финску (46), Ирску и Холандију (45), Кипар и Грчку (44), Луксембург (43), те Белгију и Шведску (42).

С друге стране, осам европских земаља биљежи удио мањи од четвртине, међу којима су Турска, Румунија, Србија (19), Италија (20), Босна и Херцеговина (20), Сјеверна Македонија (22), Бугарска и Пољска (23). Међу највећим економијама ЕУ, Италија и Њемачка налазе се испод просјека, с 20 односно 32 посто корисника, док су Шпанија и Француска нешто изнад њега, с 38 и 37 посто.

Више у приватне сврхе

Анализа кориштења показује и да се генеративна вјештачка интелигенција значајно више користи у приватне сврхе него у пословне. У просјеку, на нивоу ЕУ 25 посто људи користи АИ из личних разлога, док га 15 посто користи за посао. Лична употреба предњачи у свим анализираним земљама, иако се разлике у омјеру разликују.

У Холандији је удио готово изједначен – 28 посто приватно, 27 посто пословно, док у Грчкој 41 посто становника користи АИ приватно, а само 16 посто за посао. Ниже стопе кориштења на радном мјесту посљедица су нејасноће за које задатке вјештачка интелигенција може донијети стварну корист. 

Најмање се АИ користи у формалном образовању – тек девет посто Европљана је користило ове алате у школи или на факултету, при чему је удио највећи у Шведској и Швајцарској (21), а најмањи у Мађарској, гдје износи свега један посто.

Генеративна вјештачка интелигенција постаје све важнија у свакодневном животу, но јасно показује дигиталне разлике међу европским земљама. 

Док сјевер и запад Европе биљеже највеће стопе кориштења и развијенију дигиталну инфраструктуру, југ и исток заостају, а стручњаци упозоравају да образовање и развој дигиталних вјештина грађана играју кључну улогу у томе колико брзо и учинковито друштво може усвојити ову технологију.

(Вијести.ба) Фото: БН