Одлагалиште на Трговској гори пријетња људима

Док званичници Хрватске негирају постојање било какве опасности за природу и становништво, стручњаци упозоравају да складиште нуклеарног отпада може угрозити милионе људи. 

Сабор Републике Хрватске 15. децембра изгласао је по хитном поступку Закон о изградњи Центра за збрињавање радиоактивног отпада на Трговској гори, уз саму границу са Босном и Херцеговином.

Док званичници Хрватске негирају постојање било какве опасности за природу и становништво, стручњаци упозоравају да складиште нуклеарног отпада може угрозити милионе људи. 

У Бањалуци је одржан стручни скуп посвећен значају очувања и заштите културне баштине у случају Трговска гора. Том приликом организована је и изложба слика инспирисаних долином ријеке Уне.

„У ширем локалитету Трговске горе је сатрвено 700 хиљада Срба, Јевреја, Рома и осталих. Данас, када смо ми очекивали да би Република Хрватска евентуално могла да помогне том региону да се опорави, Република Хрватска ради једну другу ствар, а то је да ту довлачи нуклеарни отпад“, рекао је Душко Соломун, помоћник министра за заштиту животне средине у Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске.

Приликом недавне посјете Бањалуци, премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да грађани немају разлога за страх и да нуклеарни отпад не представља опасност. Градња нуклеарног складишта у близини саме границе није пријатељски чин, поручио је Пленковићу премијер Републике Српске Саво Минић. 
  
„Вјероватно у тој студији то тако и пише, ја не мислим да је колега Пленковић рекао нешто што није тачно, али ви видите колико је то узнемирлило јавност. То је једна изузетно велика потенцијална опасност уколико дође до било каквих поремећаја у свој тој технологији“, сматра Минић. 

Изградња нуклеарног складишта које угрожава слив ријека гдје претежно живи српско становништво није само еколошко, већ и национално питање, сматра бивши министар у Влади Србије Ратко Дмитровић. 

„Уна се доле ниже код Јасеновца, што је опет грозна историјска и национална симболика, улива у Саву и Сава тече до Београда где се улива у Дунав. Ако на том простору дође до акцидента, како они кажу, услед потреса или неког другог разлога и дође до изливања у Уну, уна се улива у Саву, а сава иде овамо. Може да затрује изворишта воде и простор на коме се живи отприлике око три милиона људи“, објашњава Дмитровић. 

Након изградње складишта нуклеарног отпада, у његовој близини више нема живота, нема улагања и нема дугорочног опстанка становништва, јер ће људи са тог подручја бјежати, упозорава Дмитровић. 

„Да ли је могло нешто да се уради? Ја мислим да јесте. Када је била прича о пељешкоме мосту и када је доношена одлука, тад је у трочланом Предсједништву БиХ сједио, чини ми се, Милорад Додик или свеједно ко је. Зашто тај представник Републике Српске није рекао да ће се сложити око изградње Пељешког моста, који затвара излаз БиХ на отворено море, уколико ви апсолутно одступате, односно нећете никад депоновати отпад на Трговској гори“, каже Дмитровић. 

Оформљен је правни тим, укључени су експерти, изражена је забринутост, реаговала су министарства и представници власти, али ништа од тога Хрватску ништа није омело у изградњи нуклеарног складишта, каже бивши министар здравља Слободан Станић. 

„Хрватска има стратегију, има тактику и све ради по унапријед утврђеном плану. Сваки корак је добро осмишљен и иде врло успјешно, а с наше стране имамо једну дезорганизацију, повремене активности и стварање што више галаме да изгледа да се нешто подузима, а да се у ствари ништа не подузме“, објашњава Станић. 

Радиоактивни отпад из Нуклеарне електране „Кршко“ у Словенији, до Трговске горе на самој граници БиХ, преко Хрватске би се возио лошим путевима. Ако никаква опасност не постоји, зашто га нису направили негдје ближе, код Загреба, пита Станић. 

„Долази шлепер, преврне се, то се проспе и шта ћемо онда? Или истоварају се те посебне бачве, долази до испадања бачви и просипања приликом истовара виљушкаром, шта ћемо са тим? Не могу се искључити опасности. Вози се по врло опасном путу, да би се дошло до самог складишта гдје ће се отпад возити.

Они предвиђају у својим студијама, а ја сам те студије помно погледао, прераду радиоактивног отпада на самој локацији, гдје се три бачве спаљују да се претворе у једну бачву већег степена радиоактивности, али је количина мања. Колико ће то спаљивање бити опасно“, пита Станић.

Станић упозорава да Хрватска планира и дубинска бушења, како би омогућила складиштење високорадиоактивног отпада дубоко под земољом, изградњу нових нуклеарних електрана, а не искључује се могућност ни да друге европске земље нуклеарни отпад складиште на Трговској гори, на Банији, коју посљедњих година погађају разорни земљотреси. 

(БН) Фото: БН