Сложена ситуација за Европу, све зависи од Америке и Русије

Европа се и даље налази у сложеној и неизвјесној позицији, а ток глобалних збивања у великој мјери зависи од односа и договора између Сједињених Америчких Држава и Русије.

Иако постоје очекивања да би сукоби у Украјини и на Блиском истоку могли бити окончани, саговорници у емисији „Глобално“ оцјењују да до трајног и правичног мира вјероватно неће доћи ни током 2026. године.

О актуелним геополитичким односима и перспективама свјетске безбједности говорили су каријерни дипломата Бранка Латиновић, Драгослав Рашета из иницијативе „Нови трећи пут“ и социолог Владимир Васић.

Резимирајући 2025. годину, гости емисије „Глобално“ оцијенили су да је свијет обиљежио тренд модерног империјализма. Европа, сматрају, има све мањи утицај у кључним глобалним процесима, док је истовремено све мање искрена према Украјини.

"Годинама подржавају тај несрећни рат и годинама чини ми се покушавају да саботирају договор између Руса и Американаца. Та се чињеница рефлектује и на нас, на Србију и БиХ, ако нас ико ишта пита овдје, и видимо да је друштво доста поларизовано, доста подијељено.

Имате тај социолошки феномен гдје просто тражи од вас савремено друштво да будете на нечијој страни. Не можете да будете неутрални, да кажете - ја сам за мир." - јасан је Васић

Наратив према којем се свако ко не прихвата руске услове проглашава противником мира, према оцјени Бранке Латиновић, дио је дугогодишње стратегије Москве. Суштински проблем, каже, јесте изостанак директног дијалога Русије са Европом и Украјином, што додатно продубљује кризу.

"То је пре свега руски наратив и он је присутан од оних истамбулских преговора када је био на помолу споразум, па је онда Европа, односно Џонсон упозорио украјинску страну које су опасности тога, и у основи то се понавља и сада.

И видимо да се та отворена питања проширују не само на питање анексије територије, не само да Украјине не оде у НАТО, ту је и једно отворено питање величине Украјинских снага, што је било спорно и током тих истамбулских преговора итд.

Значи, "ако нећеш онако како ја хоћу, ти ниси за мир ти си за рат", а поента је да нема директног дијалога ни са Европом ни са Украјином, што се тиче Русије"

У протеклој години по први пут су јасно испливале идеолошке разлике између Старог и Новог свијета. Односи Сједињених Америчких Држава и Европе, како оцјењује Рашета, постали су знатно затегнутији.

"Видимо да Америка по први пут поставља као стратешки интерес да она ближе сарађује са државама у Европи које су идеолошки ближе овој администрацији.

Ту су се спомињале и Мађарска, Пољска и Словачка, док се доводи у питање традиционална веза са Француском, са В. Британијом, са немачком пре свега, где смо видели директна мешања пред изборе"

Глобална превирања, међутим, не остају без посљедица ни на овим просторима. У Босни и Херцеговини се још од рата, упозорава социолог Владимир Васић, систематски манипулише страхом, а политичке елите глобалне сукобе користе за продубљивање унутрашњих подјела.

Ратови у Украјини и другим дијеловима свијета најдиректније се рефлектују на живот обичних грађана, због чега је њихово заустављање од кључне важности. Чак и мир који је склопљен у Гази није трајан сматра Латиновић.

"Мислим да је најбитније да се ту одржи примирје и да ће ту бити притисака и од стране америчке администрације, пре свега да не дође до неке ескалације, која би отворила простор за неке друге интервенције, ту мислим на Иран.

Врло је деликатно ко ће и како обавити то питање разоружања јер мислим да без тога нема дугорочне стабилности у појасу Газе"

Саговорници поручују да нада у мир постоји, али да је једнако важно шта долази послије примирја.

Управо у 2026. години, коју виде као пресудну, кључним сматрају питање како и под којим условима ће народи живјети након престанка сукоба.

Без стабилности, безбједности и јасних политичких рјешења, упозоравају, ни мир не може бити трајан.

(БН)