Бобар банка: Милиони нестали, суђење траје, кривца нема?!

Готово девет година након подизања оптужнице за пропаст „Бобар банке“, једног од највећих банкарских скандала у Републици Српској, маратонско суђење пред Судом БиХ још нема ни првостепену пресуду.

У стечају, повјериоци потражују око 214 милиона марака – а до данас им, према доступним подацима, није исплаћена ни једна једина марка.

Пропаст Бобар банке, како се данас види, има два лица – дуготрајно суђење у Суду БиХ и стечај у коме повјериоци годинама чекају свој новац.

Према оптужници Тужилаштва БиХ, од 2009. до 2014. године организована група, предвођена Дарком Јеремићем, финансијским малверзацијама и злоупотребама нанијела је штету од најмање 122,5 милиона марака и довела банку до слома.

Оптужница је потврђена још 2017. године, али ни данас нема првостепене пресуде.

На почетку поступка оптужено је 16 особа из управе и надзора банке и повезаних фирми, међу њима и бивша директорица ИРБ-а РС Снежана Вујнић.

Данас се процес води против мањег броја оптужених – јер је тадашња директорица Агенције за банкарство РС Славица Ињац у издвојеном предмету правоснажно ослобођена оптужби, а поједини оптужени су у међувремену преминули.

Главни предмет је више пута раздвајен због болести оптужених и чињенице да их суд често није налазио на пријављеним адресама, а посљедње рочиште одржано је у августу ове године.

Адвокат Миодраг Стојановић, чија канцеларија заступа дио оптужених, каже да је ово један од предмета на којима правосуђе БиХ полаже „озбиљан испит“ – и да га, према његовој оцјени, није положило.

„Ако бих гледао до сада како је текао тај предмет, рекао бих да правосуђе БиХ, прије свега мислим на Тужилаштво и Суд БиХ, тај испит дефинитивно није положило“, поручује Стојановић.

Док процес тапка у мјесту, опозиција тврди да без политичке позадине овакав скандал не би могао ни настати, ни трајати оволико дуго. Посланик у Народној скупштини Републике Српске Славиша Марковић подсјећа да је у Бобар банци било око 125 милиона марака буџетских средстава – новца ИРБ-а, Фонда за запошљавање, Фонда за дјечију заштиту и Гарантног фонда.

„Оно што је скандалозно је да је 125 милиона буџетских средстава било у Бобар банци, да су та средства пропала и блокирана, а да нико за то није одговарао“, каже Марковић.
Он тврди да су се та средства „свјесно гурала“ у Бобар банку како би се одржала ликвидност, док су се кредити од више стотина хиљада марака дијелили повезаним фирмама и страначким кадровима.

„Када погледате листу тих кредита, видјећете да се ради о лицима која су била кључна у СНСД-у. Данашњи директор Електропривреде Републике Српске Лука Петровић подигао је кредит у Бобар банци, директор Електродистрибуције Пале Љубомир Мрда такође је добио пар стотина хиљада марака кредита и до данас их није вратио. Пуно функционера из СНСД-а из тог времена подизало је кредите, тадашњи шеф изборног штаба СНСД 2014. године такође је подизао кредите и никад их није вратио. То јасно показује да је овдје постојала спрега политике и власти“, тврди Марковић.

Да је ријеч о класичној пљачки са политичком заштитом, сматра и посланик СДС-а у НСРС Мирјана Орашанин.
„Поставља се питање колико је нових милионера изродила пропаст Бобар банке. Сигурна сам да се ради о десетинама нових милионера који су настали захваљујући пропасти ове банке“, каже она.

Паралелно са маратонским суђењем, Бобар банка је од 2017. године у стечају. У међувремену су се промијенила четири стечајна управника, а повјериоцима, који потражују око 214 милиона марака, до данас није исплаћена ни марка. Нови, четврти стечајни управник Александар Вићановић на функцији је од 1. децембра.

„Имамо прилично одмаклу фазу стечајног поступка у смислу проведених радњи и оно што могу рећи и најавити јесте да би у наредном периоду требало да створимо услове да се може извршити барем нека дјелимична диоба“, каже Вићановић.

Ипак, признаје да повјериоци не могу очекивати да ће им бити исплаћен већи дио потраживања.

„Од тих 214 милиона потраживања, по садашњој процјени вриједности имовине и потраживања, која није ни близу те цифре, плашим се да у смислу намирења тај проценат неће бити нешто значајан“, наводи он.

Адвокат Миодраг Стојановић иде и корак даље, тврдећи да је начин на који се води стечај практично „злочин већи од оног који се суди у Суду БиХ“.

„Током цјелокупног овог поступка стечаја ишло се тако да све оно што се наплаћивало током досадашњег тока није отишло на намирење људи који потражују своје право, који су оставили паре вјерујући бонитету Бобар банке, него је отишло у трошкове стечаја“, каже Стојановић.

На све то надовезује се и губитак повјерења јавности у институције. Дамјан Ожеговић из Транспаренцy Интернатионала БиХ упозорава да је порука коју овакав случај шаље – поразна.

„Овдје неко заиста мора да буде одговоран. Немогуће је да након десет година немамо утврђену одговорност. Шаље се једна заиста лоша порука да се очигледан криминал исплати и да, уколико нема политичке воље, уколико починиоци имају везе са политиком, неће бити кажњени. То је врло обесхрабрујуће“, каже Ожеговић.

Наши саговорници закључују да случај Бобар банке, уз Банку Српске, Вијадукт и Сердарова, представља једну од највећих, али нажалост и само једну у низу пљачки епских размјера које су се, по њиховим ријечима, догодиле у вријеме владавине СНСД-а.

(БН)