Увоз у БиХ за годину дана повећан за 1,2 милијарде КМ

- Увоз у Босну и Херцеговину је за годину дана повећан за 1,2 милијарде КМ, показују подаци Агенције за статистику БиХ.

Тако је у 11 мјесеци прошле године, увоз у Босну и Херцеговину износио 14,55 милијарди КМ, док је у истом периоду ове године увоз износио 15,79 милијарди КМ.

"У периоду јануар - новембар 2025. године извоз је износио 15 милијарди и 568 милиона КМ, што је за 5,1% више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио 27 милијарди и 410 милиона КМ, што је за 4,5 % више него у истом периоду претходне године", стоји у подацима Агенције за статистику БиХ.

Додаје се да је покривеност увоза извозом износила 56,8%, док је спољнотрговински робни дефицит износио 11 милијарди и 842 милиона КМ. "Извоз у земље ЦЕФТА износио је двије милијарде и 699 милиона КМ, што је за 6,9% више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио три милијарде и 355 милиона КМ, што је за 7,3% више него у истом периоду претходне године", наводи се у подацима.

Истиче се да је покривеност увоза извозом износила 80,4%.

"Извоз у земље ЕУ износио је 11 милијарди и 480 милиона КМ, што је за 5,4% више него у истом периоду 2024. године, док је увоз износио 15 милијарди и 965 милиона КМ, што је за 2,6% више него у истом периоду претходне године", пише у подацима Агенције за статистику БиХ.

У овим подацима се види да је и извоз већи у односу на претходну годину.

За 11 мјесеци прошле године извоз је износио 8,21 милијарду КМ, а у истом периоду ове 8,96 милијарди КМ.

Значи, извоз је већи за годину дана за 750 милиона КМ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да континуирани раст трговинског дефицита указује на двије ствари.

"Прва је да наш проблем није на страни тражње, већ на страни понуде. Из тога произлази закључак да је наша домаћа производња неконкурентна и не користи импулс раста тражње", истакао је Млинаревић.

Према његовим ријечима, уколико се анализира остварени дефицит по земљама уочавамо да највећи остварујемо са земљама регије, што отвара простор за његовим смањењем или неутралисањем кроз стратегије увозне супституције.

"Она може бити усмјерена на помоћ домаћим фирмама у подизању ефикасности производње и цјеновне конкурентности и/или привлачењем регионалних компанија да отварају погоне код нас како би производили за наше тржиште. Без ових структурних промјена трговински трендови ће имати своју устаљену путању, која ће вриједносно варирати у зависности од краткорочних инфлаторних и цикличних кретања", закључио је Млинаревић.

(Независне)