Зашто су јавна предузећа у БиХ на инфузији?

Блокирани рачуни, штрајкови, кашњење плата, огромна дуговања. То су, укратко, тек неки од проблема у бројним јавним предузећима у БиХ, која, умјесто да одговорно управљају новцем и ресурсима, "преживљавају на инфузији" и спасавају се тако што се у њих упумпавају паре из буџета.

На примјер, радници Шумског газдинства (ШГ) "Чемерница" Кнежево подсјећају да је то ШГ некада било међу пет најбољих. А недавно су због неисплаћених плата били принуђени на штрајк, који су обуставили тек када су добили новац који су зарадили.

Овај примјер, међутим, није усамљен. Рецимо, сви рачуни домова здравља у Ливну, Томиславграду, Купресу, Гламочу и Дрвару, те Кантоналне болнице Ливно, блокирани су више од мјесец дана због више од 10 милиона КМ дуговања за порезе и доприносе.

Губиташ до губиташа

Штавише, анализа података из Порезне управе ФБиХ показује да јавна предузећа чине највећи дио укупног пореског дуга у ФБиХ. Међу њима се посебно издвајају рудници који послују у оквиру "Електропривреде БиХ", попут Рудника Крека из Тузле, РМУ Зеница, Бреза и Какањ.

Идентична ситуација биљежи се и у Републици Српској, гдје бројна јавна предузећа такође грцају у проблемима. Примјера ради, када су у питању "Аеродроми Републике Српске", према доступним информацијама, за шест мјесеци ове године пријављен је губитак од скоро 600.000 КМ.

Ако им је за утјеху, има и горих: укупна дуговања Јавног предузећа "Жељезнице Републике Српске", закључно са половином ове године, износе вртоглавих 295.943.460 КМ. Или, рецимо, "Шуме Републике Српске" су завршиле прошлу годину са губитком од 14 милиона марака, краткорочним обавезама од 100 милиона КМ и дугом према добављачима од 27 милиона марака.

Партијски кадрови

Занимљиво је и индикативно свакако то што је велики дио овог јавног добра, заправо, страначки плијен, односно њима управљају партијски кадрови.

Срђан Траљић, менаџер за односе са јавношћу у "Транспаренцy Интернатионалу БиХ", каже да је, генерално, деполитизација јавних предузећа стара прича и да се на томе инсистира дуго, те је то предвиђено и кроз приоритете ЕУ.

"Показало се да партијско управљање јавним предузећима доводи до њихове неефикасности. Не памтим када је у Републици Српској расписан и спроведен јавни конкурс за избор директора јавног предузећа. Углавном су то именовања вршиоца дужности.    Предузећа се дијеле по страначкој линији и то је чак уношено и у коалиционе споразуме. Такав начин управљања јавним предузећима је довео до тога да се више цијене они директори који више могу извући за странку него они који то предузеће могу учинити профитабилним, односно одрживим", каже Траљић за "Независне новине".

Тешко до рецепта за спас

Политичка аналитичарка Тања Топић каже да се уз постојећи менталитет тешко може наћи рецепт за спас ових предузећа.

"Политичке елите регрутују подобне, а не способне за руководеће функције, те виде јавна предузећа као златне коке за извлачење новца и за гласачку базу. На другој страни, превлађује свијест међу запосленима да се најбитније осигурати до пензије на сигурном радном мјесту, мислећи по рецепту из пређашњег система да се ту дочека пензија. Да би се нешто промијенило, потребно је ресетовати цјелокупно друштво", истиче Топићева за "Независне новине".

Економиста Игор Гавран поручује да би јавна предузећа требало да буду најбоља прилика за одговорне власти да директно позитивно дјелују на тржиште и побољшају јавне услуге.

"Али, нажалост, углавном се користе као прилика за ухљебљивање неспособних партијских кадрова и корупцију, што комбиновано резултира прво урушавањем квалитета јавних услуга, затим урушавањем пословања па и опстанка јавних установа и предузећа, а на крају и самог буџета, односно цјелокупног система, када их треба 'спашавати' и покривати губитке из јавног новца, односно на рачун грађана и привреде", наглашава Гавран.

Шта је рјешење?

Рецепт за спас је, додаје он, врло једноставан, али нажалост у постојећим условима недостижан - да се уклони партијска контрола над јавним сектором и управљање провјери способним, а не подобним, и да се успостави стриктна контрола одговорности и строго санкционише сваки пропуст, не само на нивоу управа, него и оних који су их именовали.

"Да поједноставимо - да иде у затвор и надокнади штету из приватне имовине и директор и надлежни министар и свако ко је у ланцу одговорности. То је једини начин. Неко ће као алтернативу предложити приватизацију свега у јавном сектору, али то није рјешење јер јавне услуге и јавни сектор требају остати јавни и радити у јавном, а не приватном интересу. Њихов циљ није профит, него квалитетне јавне услуге и одговорно управљање јавним новцем", навео је Гавран за "Независне новине". 

(Независне) Фото: БН ТВ, архив