Нико неће да гради ВЕ Трусина, пријети се арбитражом

Влада Републике Српске поништила је поступак додјеле концесије за изградњу и коришћење вјетроелекране Трусина у општини Невесиње, јер до истека рока није достављена ниједна понуда за тај посао, а због којег иначе БиХ пријети арбитража.

Извршна власт у Српској 2019. године је раскинула уговор о концесији са "Кермас енергијом" из Загреба, због чега они имају спреман одштетни захтјев од 102 милиона евра (око 200 милиона КМ).

Наиме, Влада Републике Српске донијела је одлуку о поништавању поступка додјеле концесије за ВЕ Трусина на 12. сједници одржаној 28. новембра 2025. године, позивајући се на Закон о концесијама РС и Закон о Влади РС. Та одлука објављена је у "Службеном гласнику Републике Српске" 10. децембра, а ступиће на снагу осмог дана од дана објаве.

Више детаља о самом позиву фирмама да граде ВЕ Трусина те коментару о томе зашто се нико није пријавио на позив покушали смо добити од ресорног министра Петра Ђокића, али ни он, ни запослени у његовом кабинету нису одговорили на наше позиве и поруке.

Авдаловић: Вољели бисмо да се Трусина изгради
Никакве детаље по овом питању није знао ни Миленко Авдаловић, начелник Невесиња.

"Знам само да ранији инвеститор није испунио услове и обавезе који су од њега тражени и да је зато раскинута та концесија. Шта ће даље бити - не знам. Ми се надамо и вољели бисмо да се Трусина изгради и заврши", рекао је Авдаловић за "Независне новине".

И то је практично најновије што се тиче овог пројекта. Међутим, не и најактуелније.

Све почело 2012

Зато ћемо се вратити у 2012. годину када је све почело.

Деветнаестог октобра 2012. Влада РС је са фирмом "Еол први", са сједиштем у Невесињу, а у власништву од 97 одсто стране фирме "Кермас" из Загреба, закључила уговор о концесији за изградњу и кориштење вјетроелектране на локацији Трусина у Невесињу, вриједан 140 милиона КМ.

Након закључења главног уговора уговорне стране су закључиле и три анекса уговора, а Влада РС је фирми "Еол први" дала концесију на 30 година.

Према тим уговорима, у градњи ВЕ Трусина са 87 одсто средстава требало је да учествује компанија "Кермас", "Еол први" са 10 одсто, а општина Невесиње са три одсто.

Пројекат је подразумијевао градњу 15 вјетротурбина укупне инсталисане снаге 49,5 мегавата, са пројектованом годишњом производњом од око 160 гигават-часова струје, што је капацитет да снабдијева око 40.000 домаћинстава.

Почетак изградње пролонгиран више пута
Од тренутка потписа уговора кренула је добро позната прича у Републици Српској, односно БиХ.

Наиме, више пута је најављиван почетак грађевинских радова на планираним објектима.

Године 2016. је речено да би се требало догодити у марту, а да би енергетско постројење требало да буде пуштено у рад већ до краја 2017. године. То се није десило.

У јуну 2018. године директор "Еола првог" Златко Манџука казао је да очекује да у "наредних десетак дана добију и дозволу за изградњу, чиме би коначно кренули са првим радовима, те да би први киловати струје требало да потеку крајем 2019. године".

Ни то се није десило.

Уговор раскинут 2019

А онда, 7. марта 2019. године Влада РС, којом је тада предсједавала Жељка Цвијановић, је једнострано раскинула концесиони уговор са "Еол првим", односно "Кермасом", тврдећи да концесионар није доставио банкарску гаранцију за уредно извршење уговора.

Због тога је "Кермас" одмах кренуо у борбу, те је затражио исплату одштете. Правног заступника су нашли у Адвокатској канцеларији "Барош и партнерс" из Бањалуке, из које су се директно обратили и Савјету министара БиХ.

У писму упозорења, које је доступно на њиховој интернет страници и које је објављено 29. фебруара 2024, они траже да им се врати концесија, која им је, како тврде, одузета незаконито, или да им се, у супротном, исплати одштета од 102.056.122 евра (око 200 милиона КМ).

"У случају неуспјеха у постизању мирног рјешавања међусобних односа, након истека рока од шест мјесеци од дана слања упозорења Савјету министара, 'Кермас енергија' испуњава услове за покретање арбитражног поступка", навели су из канцеларије "Барош".

Арбитража (ни)је покренута

Од писма Бароша према Савјету министара БиХ прошло је годину и десет мјесеци, али, како ствари стоје, упозорења да ће покренути арбитражу пред Међународним судом за рјешавање спорова у Вашингтону нису спровели у дјело. Бар тако тврде.

"Нисмо имали активности по том питању. Клијенти не желе иступати у медијима. Немам овлашћења да говорим о томе", кратко је за "Независне" рекао адвокат Предраг Барош.

Никакве детаље по овом питању нисмо успјели добити ни од Министарства енергетике и рударства РС, као ни од Комисије за концесије Републике Српске.

Петар Ђокић, ресорни министар, рекао је 13. новембра 2025. да су се створили формални услови да се уђе у разговоре са "Кермасом" и да се избјегне арбитража.

"Мислим да ће све проћи добро и да не треба имати страх од арбитраже", рекао је тада Ђокић.

Све је недавно коментарисао и Елмедин Конаковић, министар иностраних послова БиХ, који тврди да ће "Кермас" добити спор са БиХ, односно Републиком Српском.

Навео је да је Савјет министара БиХ на дневном реду имао информацију о арбитражним споровима против БиХ, додајући како су расправљали о могућем преговарачком тиму, али је изразио сумњу да би чланови таквог тијела могли постићи неки повољан резултат по БиХ.

(Независне)