Ценић упозорава: Ова власт ће сама укинути Српску?!

На сједници НСРС разматраће се приједлог буџета за наредну годину, који је утврдила Влада Републике Српске, према којем је предвиђено дугорочно задужење у 2026. у износу од око 1,7 милијарди марака, односно максимално дозвољено.

Поред тога Влада је размотрила и  краткорочно задужење чији максималан износ не може бити већи 437 милиона марака.

Влада Републике Српске наставља да шокира, овај пут најавом плана задужења од преко двије милијарде марака, док, проценат по проценат, дуг Српске расте сваке године.

„За 2026. годину предвидјели смо задужење од 1.690.900.000, а у истом моменту враћамо у 2026. годину 1,5 милијарди марака, тако да ће на крају 2026. године укупан дуг износити 7,1 милијарду и то ће бити 35,89 посто БДП-а, а данас то износи 35,4 посто, значи негдје 0,4 процентна поена биће већи дуг. Јавни дуг Републике Српске на крају 2026. године износиће 6.4 милијарде и то је 32,26 посто БДП, а сада износи 31,2, негдје значи отприлике један процентни поен дуг Републике Српске биће већи“, каже министар финансија Зора Видовић.

Економисти упозоравају да је ово предвиђено задужење највеће до сад у историји Српске те да задуживањем у сврху враћања дуга, а не продуктивних инвестиција, само дубље тонемо у дужничко ропство.

„По основу краткорочног и дугорочног задужења то је 2,1 милијарди у 2026. години. Томе требамо додати и обавезе према гаранцијама, Република Српска планира да преузме обавезе у висини од 900.000.000 марака  по основу гаранција. Дакле ми долазимо до укупних обавеза за 2026. годину од скоро три милијарде марака или чак и преко три милијарде марака, то је заиста енормно задужење. Оно што је јако важно, то је да Републици Српској допспијевају обавезе у висини од милијарду и 600 милиона по кредитима у 2026. години, тако да из дугорочног задужења 1.690.000.000 практично ћемо вратити оно што дугујемо, што значи – задужићемо се, а нећемо уложини ни у какву продуктивну инвестицију, која ће створити неку нову вриједност“, истиче економиста Мирјана Орашанин.

И поред ових десетоцифрених бројки планираног задужења, министар финансија Зора Видовић и даље увјерава да је Република Српска нискозадужена. Струка сматра да није добро константно задуживање уз пад производње.

„Све ће они то рећи ми нисмо пуно задужени, лагаће до бесвијести и себе и друге, ко још у то верује уопште. И то само показује да док лажу, знају о економији, колико ја о нуклеарној физици, да наваљују на територију или републику која има пад продуктивности, пад производње, наваљујеш све веће дугове, па кажем то може само да ради онај ко јој зло мисли. Ја сам давно рекла да не треба нико са стране ништа да ради, они ће Републику Српску окинути, укинути, закинути, остаће само оне табле на уласку „Wелцоме“, каже економиста Светлана Ценић.

Кад се анализира раст средства прикупљених од ПДВ-а, видљиво је да он не иде оном динамиком коју је планирала Влада, што би могао бити додатни дефицит на крају године, сматра струка. Самим тим измиривање обавеза на терет буџета је упитно. 

„Мислим да је начин на који се то ради, дакле задужује, потпуно економски и привредно лудило, које једноставно нема ко да плати. Ми имамо све мање и мање грађана, запослених људи, привредна криза у Европи и околини је велика и она се преноси у БиХ. Ја сам заиста јако забринут за могућност сервисирања свих тих обавеза на терет буџета“, појашњава економиста Зоран Павловић.

У наредној години не можемо очекивати никакве значајније инвестиције, јер, када се задужимо на једној страни, а дуг вратимо на другој, остајемо без средстава за инвестирање, каже струка. 

(БН)