Дуг Републике Српске од 1,6 милијарди КМ пријети кашњењем плата и падом јавног сектора

Идуће године Република Српска мора вратити обвезнице из међународних извора, укључујући емисију с Лондонске берзе, у износу од око 600 милиона КМ, док укупни оквир обавезног враћања достиже приближно милијарду КМ по другим задужењима, укључујући кредите и домаће обвезнице. Укупно, на наплату сљедеће године долази близу 1,6 милијарди КМ.

Економиста Зоран Павновић упозорава: „Ја заиста не знам како ће Република Српска преживјети наредну годину.

“ Ситуација се додатно компликује плановима за минималне плате, које би привреда тешко могла да прати.

“Све јавне фирме су у дубиози – Електропривреда Републике Српске, Шуме Српске, Жељезнице, термоелектране РиТЕ Гацко и РиТЕ Угљевик, баш свака фирма. Надаље, ту су и арбитраже, Виадуцт је само једна у низу… Подршка из Европе се смањује због међународних санкција, док власт нема јасно дефинисану стратегију за кризне околности. Не можете функционисати на тај начин, морате имати план и стратегију, мора постојати одговорност”, упозорава он.

Економиста Игор Гавран додаје још оштрије упозорење:

“Искрено, не знам како се тај дуг у наредној години може измирити. Очекујем да би плате многима могле да касне, као и остале исплате из буџета”, истиче он.

Његова процјена потврђује страхове стручњака да би јавни сектор могао осјетити прве озбиљне посљедице ако се ситуација не стабилизује.

Економиста Јелена Тривић сматра да ће се и овај дуг од 1,6 милијарди вјероватно затворити новим великим кредитом. Међутим, каже да је сада велико питање којим, обзиром да се сваке године Републици Српској сужавају могућности за изналажење нових средстава, што додатно прецизира лошу економску ситуацију у Српској.

“Република Српска је и даље двоструко задуженија од Федерације БиХ када се гледа дуг по глави становника – 6.033 КМ наспрам 3.180 КМ. И док су апсолутни износи слични, Федерација има двоструко већи БДП и број становника, што значи да Република Српске носи диспропорционалан терет. Свако поређење са развијеним земљама није релевантно јер оне имају снажан капацитет отплате и гарантоване приходе”, упозорава Тривић.

Подсјетимо, Влада Републике Српске и тадашњи премијер Радован Вишковић 2021. године, приликом емисије обвезница, потврдили су да ће приход од ње помоћи у ослобађању буџетских средстава и сервисирању доспјелих обавеза. Према уговору, главница ће бити враћена у цијелости 2026. године, док се током петогодишњег периода исплаћују камате од приближно 30 милиона КМ годишње.

Лондонске обвезнице имају петогодишњи рок и камату од 4,75 посто, што значи да Република Српска инвеститорима плаћа око 14,25 милиона еура годишње, а 2026. мора вратити комплетних 300 милиона евра.

Обвезнице су продате без претходне најаве, а тек потом је Влада одржала сједницу и донијела одлуку о прихватању задужења. У трансакцијама је учествовало више од 54 фонда, банке и квалификовани инвеститори.

Министарство финансија у Средњорочној стратегији управљања дугом 2024–2027 препознаје ризик од међународних обвезница и наводи их као планирани инструмент задуживања. Стратегија истиче потребу за продужењем просјечног рока доспијећа и смањењем ризика рефинансирања.

Ипак, у јавно доступним документима и изјавама нема прецизног оперативног плана којим би се лондонска емисија директно отплатила, већ се рачуна на комбинацију нових задужења и буџетских прихода.

(Бука/БН) Фото: БН