Др Милан Благојевић: Наш рајетински менталитет

Колико је владавина ОХР-а над Босном и Херцеговином противправна, супротна Уставу БиХ и Повељи УН, колики је то анахронизам у 20. и 21. вијеку, може се поуздано закључити и упоређивањем дејтонске БиХ са Аустријом послије Другог свјетског рата.

Др Милан Благојевић:

Наиме, Аустрија је по завршетку тог рата претворена у окупирану територију, подијељену у четири окупационе зоне (америчку, совјетску, британску и француску). 

У том статусу Аустрија је остала све до децембра 1955. године.

Дакле, од маја 1945. до 14. децембра 1955. године Аустрија није била суверена држава, већ окупирана територија на којој су, у свакој од четири окупационе зоне, постојали високи комесари које су именовале окупационе снаге, то јест САД су именовале свог високог комесара за своју окупациону зону, СССР за своју, Велика Британија за своју, а Француска за своју зону.

Овим чињеницама може се између осталог објаснити то да су акти Парламента Аустрије у периоду њене окупације (од 1945. до 1955. године) могли бити укинути од стране окупационих власти.

Такво стање потрајало је све до 14. децембра 1955. године, када је Република Аустрија примљена у чланство УН и тиме постала држава чланица УН, чиме је стекла пуну независност.

То је за посљедицу имало моментално повлачење окупационих власти и њихових високих комесара из Аустрије те престанак њиховог било каквог мијешања у послове Аустрије.

Престала је, дакле, могућност да дотадашње окупационе власти и њихови високи комесари намећу своју вољу држави Аустрији, јер Повеља УН и Устав Аустрије најстрожије забрањују да се то ради над било којом државом чланицом УН.

Тако је, дакле, било и до данас остало када је ријеч о Аустрији.

Нажалост, за разлику од државе Аустрије послије децембра 1955. године, сасвим је другачије са Босном и Херцеговином.

Наиме, БиХ је држава чланица УН од маја 1992. године, али за БиХ не важи правило, које је одмах почело да важи за Аустрију по њеном пријему у чланство УН у децембру 1955. године, да само њени надлежни органи доносе законе и друге правне акте и да то нема право да чини нико други, под било којим изговором.

За разлику од Аустрије, овдје у БиХ и 30 година послије Дејтонског мировног споразума друге државе, као ономад окупационе силе у Аустрији за вријеме њене окупације, владају Босном и Херцеговином путем свог правно непризнатог тзв. савјета за примјену мира у БиХ и ОХР-а, чиме на најотворенији начин, без икаквих скрупула, газе Повељу УН, Дејтонски споразум и Устав БиХ који забрањују такво владање над Босном и Херцеговином.

Другим ријечима, протеклих 30 година од потписивања Дејтонског споразума обиљежено је најтежом негацијом државе Босне и Херцеговине, што од тзв. савјета за примјену мира у БиХ и држава чланица тог савјета, што од ОХР-а, али и од овдашњих домаћих власти које су се отворено стављале у службу таквог колонијалног владања.

То су непобитни докази континуитета нашег рајетинског менталитета и самонегације, односно нашег потпуног дебакла и као државе и као нација и као људи.

Пише: Др Милан Благојевић