Откривена тајна Титове смрти - Био у коми три мјесеца!

Била је недеља, 4. мај. У 18.50, телевизијски програм прекинуо је црни екран. Тридесет секунди тишине, а затим глас Миодрага Здравковића, спикера Телевизије Београд, изговарао је реченицу коју је Југославија слушала у неверици.

- Умро је друг Тито.

Овим речима је Централни комитет Савеза комуниста Југославије и Председништво СФРЈ саопштило оно што је до тада било незамисливо - да је преминуо Јосип Броз Тито, председник државе, вођа покрета несврстаних, човек који је деценијама био симбол јединства и моћи земље. Умро је у Љубљани, само неколико дана пре свог 88. рођендана.

Последњи дани у болници у Љубљани

Месецима пре смрти, Титов живот висио је о концу. Лекарски тим у Љубљани водио је борбу која се одужила у агонију. Крајем јануара ампутирана му је нога, а већ средином фебруара више није могао да говори. Остатак живота провео је у стању вештачке коме, из које се никада није пробудио.

Један од оних који су свакодневно дежурали поред његовог кревета био је доктор Миломир Станковић, тада млади лекар, коме је поверен задатак да записује све - дијагнозе, терапије, лекарске прогнозе, па и сваку Титову реакцију.

Преминуо је 2019. године, али је у књизи "Тито између живота и смрти", објављеној 2016, први пут јавно проговорио о ономе што се дешавало у последњим данима маршаловог живота.

"Шта све ово треба да значи"

Станковић је у емисији Мире Адање Полак описао тренутак који му је заувек остао урезан у сећање.

Кад је видео да је све пропало, његове последње речи су биле: "Шта све ово треба да значи!" Е сад, да ли се то односило на одлуке које је доносио, на лекаре који су му обећавали да ће терапија успети - не знам. Убрзо после тога више није могао да говори, испричао је доктор Станковић.

Равна линија на монитору појавила се 4. маја 1980. у 15.05. У 18.50 цела Југославија је већ знала.

Крај једне ере

Дан касније, 5. маја, Плавим возом из Љубљане у Београд је стигао ковчег са Титовим телом. Грађани су сатима пролазили поред њега у Скупштини СФРЈ, док су камере бележиле сузе, стиснуте песнице и мук.

Сахрањен је 8. маја у Кући цвећа на Дедињу, уз присуство више од 200 државника и лидера из целог света - од Маргарет Тачер и Индире Ганди до Леонида Брежњева и Јасера Арафата. Био је то један од највећих државних спровода у историји 20. века.

Човек који је деценијама симболизовао моћ и јединство Југославије, отишао је са реченицом која и данас одзвања као загонетка једне епохе: "Шта све ово треба да значи", преноси Историјски забавник. 

(Директно)