Otkrivena tajna Titove smrti - Bio u komi tri mjeseca!

Bila je nedelja, 4. maj. U 18.50, televizijski program prekinuo je crni ekran. Trideset sekundi tišine, a zatim glas Miodraga Zdravkovića, spikera Televizije Beograd, izgovarao je rečenicu koju je Jugoslavija slušala u neverici.

- Umro je drug Tito.

Ovim rečima je Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo SFRJ saopštilo ono što je do tada bilo nezamislivo - da je preminuo Josip Broz Tito, predsednik države, vođa pokreta nesvrstanih, čovek koji je decenijama bio simbol jedinstva i moći zemlje. Umro je u Ljubljani, samo nekoliko dana pre svog 88. rođendana.

Poslednji dani u bolnici u Ljubljani

Mesecima pre smrti, Titov život visio je o koncu. Lekarski tim u Ljubljani vodio je borbu koja se odužila u agoniju. Krajem januara amputirana mu je noga, a već sredinom februara više nije mogao da govori. Ostatak života proveo je u stanju veštačke kome, iz koje se nikada nije probudio.

Jedan od onih koji su svakodnevno dežurali pored njegovog kreveta bio je doktor Milomir Stanković, tada mladi lekar, kome je poveren zadatak da zapisuje sve - dijagnoze, terapije, lekarske prognoze, pa i svaku Titovu reakciju.

Preminuo je 2019. godine, ali je u knjizi "Tito između života i smrti", objavljenoj 2016, prvi put javno progovorio o onome što se dešavalo u poslednjim danima maršalovog života.

"Šta sve ovo treba da znači"

Stanković je u emisiji Mire Adanje Polak opisao trenutak koji mu je zauvek ostao urezan u sećanje.

Kad je video da je sve propalo, njegove poslednje reči su bile: "Šta sve ovo treba da znači!" E sad, da li se to odnosilo na odluke koje je donosio, na lekare koji su mu obećavali da će terapija uspeti - ne znam. Ubrzo posle toga više nije mogao da govori, ispričao je doktor Stanković.

Ravna linija na monitoru pojavila se 4. maja 1980. u 15.05. U 18.50 cela Jugoslavija je već znala.

Kraj jedne ere

Dan kasnije, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je stigao kovčeg sa Titovim telom. Građani su satima prolazili pored njega u Skupštini SFRJ, dok su kamere beležile suze, stisnute pesnice i muk.

Sahranjen je 8. maja u Kući cveća na Dedinju, uz prisustvo više od 200 državnika i lidera iz celog sveta - od Margaret Tačer i Indire Gandi do Leonida Brežnjeva i Jasera Arafata. Bio je to jedan od najvećih državnih sprovoda u istoriji 20. veka.

Čovek koji je decenijama simbolizovao moć i jedinstvo Jugoslavije, otišao je sa rečenicom koja i danas odzvanja kao zagonetka jedne epohe: "Šta sve ovo treba da znači", prenosi Istorijski zabavnik. 

(Direktno)