За шест мјесеци у БиХ стигло више од 2,7 милијарди КМ

У првој половини ове године из дијаспоре у БиХ је стигло више од 2,7 милијарди марака. Економисти кажу да захваљујући том новцу преживљава економија али и велики број становништва.  Шта ће бити када у БиХ више не буде оних којима је овај новац потребан, јер млади са собом у иностранство повлаче читаве породице, без намјере да се икад врате.

Инфалцију и стални раст цијена, многи грађани преживљавају захваљујући уплатама родбине  из дијапоре. Према подацима Централне Банке БиХ у првој половини ове године у БиХ је из иностранства пристигло више од 2,7 милијарди марака , што је више у односу на исти период прошле године. Економиста Адмир Чавалић наглашава да је ова цифра и знатно већа, јер доста новца из дијаспоре није евидентирано кроз системе банака у БиХ.

„Зашто се тај новац враћао, прије свега како би се помогло онима који су остали у БиХ, пензионерима, онима који су у стању социјалне потребе, или онима који немају адекватан извор прихода. То објашњава достатога у БиХ, напримјер, како неко може да живи у финансијском смислу читав мјесец, годину, или више са минималним пензијама, тако да вјероватно постоји тај додатни извор финансијских средстава који долази из иностранства“, рекао је Чавалић.

Екомиста Предраг Млинаревић истиче да је БиХ једна од ријетких земаља која ће ускоро имати подједнак број становника у земљи, као и у расејању.

„Негдје око једне петине нашег расположивог дохотка, значи око 20 одсто, отпада на те дознаке из иностранства. А, потрошња је носећа снага агрегатне тражње  у БиХ, гдје је у функцији модел раста заснован на потрошњи, па можемо слободно рећи да су дознаке из дијаспоре и битан сегмент одржавања стопе привредног раста у БиХ“, наглашва Млинаревић.

Цијена потошачке корпе, комуналија, лијекова  и других животних потрепштина одавно не прати плате становништва .Да ли  би без  дознака  из инострантства могли преживјети?

„Не би, вјеруј ми“, „Би, али са муком“, „Врло тешко, јер и ови који су ту, да би преживјели морају радити по два посла“, рекли су анкетирани грађани Пала.

Економисти се слажу да је главни проблем у БиХ када је ријеч о дијаспори, тај што не постоји економска политика која би могла да мотивише наше људе из инистранства да инвестирају у БИХ и тако омогуће раст и одрживост пословања.  

„Ми би требали да размишљамо на плану како да направимо регистар наших људи у дијаспори, у погледу капитала са којим они располажу, да имамо конференције годишње у којима би смо им понудили могућности за инвестиције у нашу земљу, да потакнемо оно што се зове циркуларна миграција, људи који су отишли, стекли знања, и капитал да се врате овамо“, рекао је Млинаревић.

Економиста Адмир Чавалић напомиње  да сада у дијаспори имамо формирану нову младу генерацију,која се не мисли враћати , која повлачи читаву породицу са собом, јер су незадовољни економским ситуцијом, могућношћу проналска запослења али и другим факторима.

„Политичких, социолошких, правних и било каквих других разлога. Углавном је комплексан проблем, и оно што је битно нагласити је да грађани одлазе са подручја читавог западног Балкана“.

И док наши млади одлазе, на њихова мјеста долазе Индијци, Непалци, Кинези, Филипинци и бројни други народи, па се поставља питање коме остаје БиХ. Како ће БиХ преживјети, када овдје не буде више људи којима родбина из дијаспоре сваке године шаље све веће суме новца за преживљавање.

(БН)