Кредит за многе постао је начин преживљавања

Живот на кредит за многе грађане БиХ постао је начин преживљавања. Док у развијеним земљама кредити значе улагање у будућност, код нас су често једини начин да се издржи садашњост.

У БиХ задужење више није изузетак, већ свакодневица. Све више грађана узима кредите, не ради улагања у будућности, већ да покрију основне трошкове живота.

У нестабилној економији и с ниским платама, кредит постаје начин да се преживи мјесец. Док се другдје кредитом гради будућност, код нас се њиме крпе рупе у буџету.

Забрињавајуће је што се кредити узимају за основне потребе, кажу стручњаци. То показује колико је тешко стање у друштву.

Задуживање би требало да побољша стандард, али у БиХ кредити често постају извор додатних проблема.

- Углавном се почиње са банковним кредитима, посебно они који су квалификовани да узму кредит од банке или имају редовна примања. Врло често се исцрпе те могућности, па се прелази на позајмљивање од микро кредитних организација, након тога на такозване брзе кредите, па неки долазе и до таквог стања да позајмљују и од приватних лица, зеленаша и дођу до такве фазе да продају своју имовину јер више нису у стању да подмире било коју од својих обавеза, каже Игор Гавран, економски аналитичар.

Оваква ситуација указује на озбиљне економске и социјалне проблеме у држави, али и на низак ниво финансијске писмености.
Високе камате и бројне накнаде додатно оптерећују грађане, који с малим примањима упадају у зачарани круг дугова.

- Проблем је што су ту и одређени такозвани брзи кредити, микрокредити гдје су огромне камате, гдје наши грађани немају довољно финансијске писмености да би могли да разумију  колико то новца треба да врате, већ подижу кредите, јер у тој ситуацији и у том моменту им је неопходан буквално за преживљавање, каже Зоран Петош, пројектни координатор УГ ДОН, Приједор.

Стручњаци истичу да су промјене могуће, али само ако власт препозна колико су задуженост и сиромаштво постали озбиљан друштвени проблем.

"Наравно, кључни проблем је чињеница да је социјална слика тако лоша, односно да је систем такав да врло мало грађана има  довољна примања да им дугови, односно кредити, нису потребни. И то је нешто гдје би у ствари власти могла највише учинити. Да се смање трошкови живота, да се дјелује на смањење инфлације. Могли би учинити и да кредити буду повољнији, на начин да се банке принуде на свођење каматних стопа на оправдан ниво, који је нижи од садашњег. Да се минимизирају накнаде банака за њихове услуге које су неоправдано високе, да се строжије контролишу микрокредитне организације и разни други даваоци позајмица", каже Гавран.

Рјешења постоје, али је питање да ли постоји  политичка воља да се она спроведу.

Стручњаци поручују да излаз виде у већој финансијској писмености грађана и повољнијим условима задуживања.

Такође држава би, кажу, морала обезбиједити стабилнији стандард, како би се новац улагао у развој и будућност, а не трошио на преживљавање.

Ипак, грађани и даље остају препуштени сами себи и систему који не ради у њихову корист.

Јер они који би требали бринути о народу, најчешће брину само о својим интересима. Лакше је, чини се, владати сиромашнима и неупућенима.

(БН)