Добро или лоше: Штедња грађана достигла 18,8 милијарди КМ

Депозити становништва у банкама у БиХ достигли су на крају септембра ове године 18,88 милијарди КМ, што је за 1,94 милијарде марака више у односу на исти период лани, а раст штедње, према ријечима економиста, резултат је недостатка повољних могућности за улагање, али и осјећаја неизвјесности због којег грађани сигурност и даље виде у новцу на рачуну.

У Централној банци БиХ (ЦБ БиХ) поводом Свјетског дана штедње, који се обиљежава данас, истичу да грађани све више препознају значај штедње и имају повјерење у стабилност домаће валуте и банкарског сектора. Континуирани раст депозита становништва, како су навели, доприноси стабилности финансијског система и омогућава банкама одрживо финансирање привреде и грађана.

Према најновијим подацима ЦБ БиХ, депозити становништва чине 52,1 одсто укупних депозита у банкарском сектору и представљају кључну основу за финансирање и стабилно функционисање банака.

- Орочени и штедни депозити износили су 5,65 милијарди КМ, што чини 29,9 одсто укупних депозита, уз годишњи раст од 6,5 одсто. Депозити по виђењу достигли су 3,85 милијарди КМ, са растом од 6,1 одсто, док трансакцијски рачуни износе 9,38 милијарди марака, чинећи 49,7 одсто укупних депозита, уз раст од 17,3 одсто у односу на претходну годину - саопштено је из ЦБ БиХ.

У анализи Централне банке наведено је да депозити у домаћој валути износе 11,13 милијарди марака, што представља 58,9 одсто укупних депозита, док депозити у еврима и у КМ с валутном клаузулом везаном за евро износе 7,03 милијарде марака, односно 37,2 одсто.

- Депозити у осталим страним валутама чине 724 милиона КМ, односно 3,8 процената - навели су из Централне банке.

Економиста Зоран Павловић рекао је да повећање штедње грађана у БиХ одражава специфичне економске и друштвене околности у којима живимо.

- Наши људи, због историјског сјећања на несигурност живота од рата па до данас навикли су да једину сигурност виде у новцу који имају на рачуну. Када немају прилику за озбиљније инвестиције, новац чувају "за не дај Боже". Постоје и они који су лако дошли до новца и не знају шта би с њим па га такође држе као депозит - рекао је Павловић.

Он истиче да је ова појава истовремено и добра и лоша. Добра је, каже, за банкарски сектор, јер банке користе домаћи депозитни новац и не морају се задуживати код матичних институција у иностранству, али лоша за привреду, јер се новац не усмјерава у продуктивне и профитабилне активности.

- Потенцијал за улагање постоји, али га кочи несигурност. Док не буде заустављен рат у Украјини, стабилизована политичка ситуација у Европи и побољшан локални амбијент људи ће радије чувати новац него га улагати. Зато се може очекивати да штедња и даље расте, можда нешто спорије него раније, али без значајнијих улагања у привреду - нагласио је Павловић.

(Глас Српске/БН) Фото: БН