Dobro ili loše: Štednja građana dostigla 18,8 milijardi KM

Depoziti stanovništva u bankama u BiH dostigli su na kraju septembra ove godine 18,88 milijardi KM, što je za 1,94 milijarde maraka više u odnosu na isti period lani, a rast štednje, prema riječima ekonomista, rezultat je nedostatka povoljnih mogućnosti za ulaganje, ali i osjećaja neizvjesnosti zbog kojeg građani sigurnost i dalje vide u novcu na računu.

U Centralnoj banci BiH (CB BiH) povodom Svjetskog dana štednje, koji se obilježava danas, ističu da građani sve više prepoznaju značaj štednje i imaju povjerenje u stabilnost domaće valute i bankarskog sektora. Kontinuirani rast depozita stanovništva, kako su naveli, doprinosi stabilnosti finansijskog sistema i omogućava bankama održivo finansiranje privrede i građana.

Prema najnovijim podacima CB BiH, depoziti stanovništva čine 52,1 odsto ukupnih depozita u bankarskom sektoru i predstavljaju ključnu osnovu za finansiranje i stabilno funkcionisanje banaka.

- Oročeni i štedni depoziti iznosili su 5,65 milijardi KM, što čini 29,9 odsto ukupnih depozita, uz godišnji rast od 6,5 odsto. Depoziti po viđenju dostigli su 3,85 milijardi KM, sa rastom od 6,1 odsto, dok transakcijski računi iznose 9,38 milijardi maraka, čineći 49,7 odsto ukupnih depozita, uz rast od 17,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu - saopšteno je iz CB BiH.

U analizi Centralne banke navedeno je da depoziti u domaćoj valuti iznose 11,13 milijardi maraka, što predstavlja 58,9 odsto ukupnih depozita, dok depoziti u evrima i u KM s valutnom klauzulom vezanom za evro iznose 7,03 milijarde maraka, odnosno 37,2 odsto.

- Depoziti u ostalim stranim valutama čine 724 miliona KM, odnosno 3,8 procenata - naveli su iz Centralne banke.

Ekonomista Zoran Pavlović rekao je da povećanje štednje građana u BiH odražava specifične ekonomske i društvene okolnosti u kojima živimo.

- Naši ljudi, zbog istorijskog sjećanja na nesigurnost života od rata pa do danas navikli su da jedinu sigurnost vide u novcu koji imaju na računu. Kada nemaju priliku za ozbiljnije investicije, novac čuvaju "za ne daj Bože". Postoje i oni koji su lako došli do novca i ne znaju šta bi s njim pa ga takođe drže kao depozit - rekao je Pavlović.

On ističe da je ova pojava istovremeno i dobra i loša. Dobra je, kaže, za bankarski sektor, jer banke koriste domaći depozitni novac i ne moraju se zaduživati kod matičnih institucija u inostranstvu, ali loša za privredu, jer se novac ne usmjerava u produktivne i profitabilne aktivnosti.

- Potencijal za ulaganje postoji, ali ga koči nesigurnost. Dok ne bude zaustavljen rat u Ukrajini, stabilizovana politička situacija u Evropi i poboljšan lokalni ambijent ljudi će radije čuvati novac nego ga ulagati. Zato se može očekivati da štednja i dalje raste, možda nešto sporije nego ranije, ali bez značajnijih ulaganja u privredu - naglasio je Pavlović.

(Glas Srpske/BN) Foto: BN