Javna preduzeća u Republici Srpskoj u dubokom minusu

Stotinu miliona maraka. Toliko iznosi gubitak samo šest javnih preduzeća u Republici Srpskoj u prošloj godini. Iako bi trebala biti motor razvoja, preduzeća od posebnog interesa postala su tempirane bombe za budžet. Ministarstvo finansija upalilo je crveni alarm – dugovi nezaustavljivo rastu, a pet strateških giganata stavljeno je pod strog nadzor. Gdje curi javni novac?

Na listi preduzeća koja su za samo godinu dana proizvela gubitak od skoro 100 miliona maraka nalaze se "Željeznice RS", RiTE "Ugljevik", Matično preduzeće "Elektroprivreda RS", "Šume RS", "Hidroelektrane na Drini" i "Aerodromi RS".

Poslanik Srpske demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srpske, Tomica Stojanović, uputio je oštre kritike na račun aktuelne vlasti, optužujući Vladu Republike Srpske za katastrofalno finansijsko stanje u javnim preduzećima.

Stojanović je upozorio da ogromni finansijski minusi u poslovanju nisu nastali slučajno, već su direktna posledica lošeg upravljanja i uticaja Vlade i nadležnih rukovodstava.

"To je slika i prilika sadašnje vlasti, slika Republike Srpske gdje cvjeta kriminal i korupcija. U potpunosti sam siguran da je ova Vlada najveći krivac za sve to", poručio je Stojanović.

Osvrćući se na svakodnevno funkcionisanje ovih sistema, poslanik SDS-a je naglasio da se preduzeća suočavaju sa ogromnim problemima likvidnosti. Prema njegovim rečima, ona trenutno uspevaju da prežive isključivo zahvaljujući neprestanom uzimanju novih kredita i daljem zaduživanju, što dugoročno vodi u još dublju krizu.

Dug 21 javnog preduzeća skočio je za 132,5 miliona KM u odnosu na 2024. godinu. Kako bi održala sistem, Vlada je ovim preduzećima upumpala 65,5 miliona KM, a sada spas traži u nadzornim komisijama, što je za predsjednicu Narodnog fronta Jelenu Trivić – potpuni apsurd.

Trivićeva je poručila da oni koji su "minirali most" ne mogu da ga grade te je oštro kritikovala aktuelnu vlast, slikovito objašnjavajući da oni koji su doveli do urušavanja institucija ne mogu biti ti koji će ih obnavljati i popravljati.

Ističući da su Republici Srpskoj neophodni suštinski, a ne kozmetički rezovi, Trivićeva je apsurdnost trenutne političke situacije opisala kroz primer rušenja i građenja:

„To mi djeluje otprilike kao kad biste čovjeku koji je minirao most dali da on gradi taj most. On, da je mislio da taj most traje, on ga ne bi ni minirao“, izjavila je Trivićeva.

Ona je podvukla da suštinskog oporavka i napretka ne može biti sa istim ljudima koji su kreirali trenutno stanje.

„Ovdje bez promjene političke volje, bez promjene političke konfiguracije sistema vlasti jednostavno nema rješenja“, zaključila je predsjednica Narodnog fronta, naglašavajući da je potpuna promjena sistema jedini izlaz iz trenutne krize.

Da je vlast najodgovornija za propast javnih preduzeća, smatra i poslanik PDP-a Slaviša Marković. Kao primjer, navodi Termoelektranu Ugljevik.

Marković je istakao da je situacija u "Elektroprivredi Republike Srpske" danas takva da ovo preduzeće posluje sa gubicima, što je, prema njegovim rečima, do pre samo pet godina bilo potpuno nezamislivo. Kao jedan od najdrastičnijih primera naveo je Termoelektranu (TE) Ugljevik.

"Došli smo u situaciju da Termoelektrana Ugljevik ne radi i da se najbolji rudarski kopovi daju privatnicima. Sada se to otkupljuje i prave se višemilionski gubici samo na osnovu tog otkupa za koncesiju. Mi smo tu izgubili 240 miliona, a kada se na to doda i gubitak spora u arbitraži sa Slovencima, jasno je da TE Ugljevik više nema nikakvu perspektivu", upozorio je poslanik PDP-a.

Osvrćući se na najave o pojačanom nadzoru nad radom javnih preduzeća, Marković je ocenio da su takvi potezi apsurdni s obzirom na to ko ih sprovodi.

"Ta preduzeća je upravo uništila ova vlast na čelu sa SNSD-om, i kakav oni nadzor mogu sada da vrše nad njima? Oni sada mogu samo da pokriju one kriminalne radnje koje su njihovi prethodnici radili", zaključio je Marković.

Dug je spisak preduzeća koja su pod okriljem SNSD-ove vlasti otišla u stečaj, privatizovana ili potpuno ugašena. Od 'Robnih rezervi', Rafinerija, 'Banke Srpske', 'Bobar banke' 'Farmlanda' ili 'RAOP-a'. Tim strmgolavim putem idu i 'Šume', 'Željeznice' i Elektroprivreda. Sistem ne mogu izvući oni koji su ga i doveli do ivice provalije. Zato su neophodne promjene iz temelja, prije nego što se pod ruševinama ovih giganata nađe cijela Republika Srpska.

(BN)