Полако нестајемо: Из БиХ се годишње исели један град људи

На годишњем нивоу БиХ само по основу оних који је напусте остане без осредњег града који броји 25.000 људи.

Такав закључак може се донијети из цифре о исељавању, наведене у документу "Оквир сарадње за одрживи развој између Босне и Херцеговине и Уједињених нација за период 2026-2030", који је објавило Министарство иностраних послова БиХ.

"БиХ и даље пролази кроз значајне демографске промјене обиљежене падом броја становника, подстакнуте ниском стопом наталитета, старењем становништва и континуираним исељавањем око 25.000 људи годишње, посебно младих и квалификованих радника. То повећава недостатак радне снаге и представља препреку економском расту и продуктивности", наведено је у овом документу.

Пуни аутобуси

Из свих крајева БиХ, посебно из сеоских средина, стижу суморне и забрињавајуће бројке о исељавању. Примјера је напретек, а један од њих је и село Ораховљани, у општини Мркоњић Град.

"Што се тиче Ораховљана, ако погледамо неколико година уназад, може се рећи да је ту био потпуно другачији живот. Школа је била пуна ђака, чак у двије смјене се ишло. Након основне школе дјеца су одлазила у средњу школу, а аутобуси су били пуни ђака. Временом се то промијенило, кренуло је интензивно исељавање и одлазак у стране земље", каже за "Независне новине" Сузана Пераћ, предсједница Савјета мјесне заједнице Ораховљани.

Највише људи се, додаје она, одселило у Италију и Аустрију, а породица има и у Словенији.

"Бројне куће су сада празне, а овдје су остали старији људи, по једно или двоје у домаћинству. Мислим да је разлога много. Један од главних се односи на миграцију село - град, што је и потпуно нормално јер нам градови свакако нуде више могућности за живот. А што се тиче одласка у иностранство, људи иду због већих плата и сигурније егзистенције. Мислим да је све то довело до масовног одласка младих људи из наше земље", истакла је она.

Демографски губитак

Александар Мајић, демограф, каже да је овај простор одувијек био емиграционо подручје.

"Са простора БиХ, ако узмемо у обзир и 19. вијек и 20. вијек, становништво се исељавало. Имали смо, рецимо, талас миграција и након Другог свјетског рата. Нажалост, та емиграција је настављена и у другој половини 20. вијека. Међутим, висок природни прираштај могао је надомјестити тај демографски губитак који се односи на емиграцију становништва", каже Мајић.

Нажалост, протекли рат је, додаје он, масовно убрзао процес емиграције, тако да смо деведесетих година прошлог вијека имали снажан одлив становништва. И то је настављено.

"Економска ситуација и стање у држави су се рефлектовали на данашње миграције", истакао је Мајић за "Независне новине".

Шта све не знамо

Он истиче да не постоје прецизни подаци о миграционом салду вањских миграција, али немамо ни тачне податке о томе колико нас је у БиХ.

"Немамо попис, посљедњи је био 2013. године. У овом пописном кругу БиХ није пописала свој број становника. Да је то урађено, ми бисмо тачно могли да утврдимо колико смо становника изгубили 'захваљујући' миграцијама између два пописа", нагласио је Мајић.

Струка поручује да исељавање, радне миграције, те старење становништва, као и низак наталитет доприносе и смањењу броја радно способног становништва. Према предвиђањима, радно способно становништво ће пасти са 68 одсто у 2020. на 58 одсто до 2050. године.

(Независне) Фото: БН