Додиков страх и понижење Народне скупштине

Стога је Народна скупштина Републике Српске, њена владајућа већина, повриједила сопствено достојанство и показала сопствени слугански однос не само према Милораду Додику који јој је наредио да то учини, већ и према Кристијану Шмиту.

Пише: Др Милан Благојевић

Видим како се у свим овдашњим медијима провлачи тврдња да је Народна скупштина Републике Српске на 27. посебној сједници, одржаној 18. октобра ове године, у случају сваког од закона (њих укупно шест) које је ставила ван снаге тако поступила зато што је наводно сваки од тих шест закона прије тога Уставни суд БиХ прогласио неуставним.

Међутим, то напросто није истина у односу на један од тих закона и то треба запамтити, јер су у односу на тај закон и Народна скупштина (владајућа скупштинска већина) и Милорад Додик као њихов господар показали свој страх и капитулантство пред Кристијаном Шмитом.

Ради се о Закону о непримјењивању одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, који је усвојила Народна скупштина Републике Српске на сједници одржаној 27. јуна 2023. године.

Тај закон никада није био предмет одлучивања од стране Уставног суда БиХ, јер га је 1. јула 2023. године поништио Кристијан Шмит. У тој Шмитовој одлуци је наведено да се:

"Изгласавање наведеног закона проглашава ништавним те тај закон Народне скупштине не производи никакво правно дејство и неће ступити на снагу".

Дакле, то је разлог зашто Уставни суд БиХ никада прије, а ни послије тога, није одлучивао о том закону.

Стога је Народна скупштина Републике Српске, њена владајућа већина, повриједила сопствено достојанство и показала сопствени слугански однос не само према Милораду Додику који јој је наредио да то учини, већ и према Кристијану Шмиту, јер је не због одлуке Уставног суда БиХ, које нема, већ због одлуке коју је наметнуо Кристијан Шмит 1. јула 2023. године, она у ствари спровела ту Шмитову одлуку, донијевши 18.10. ове године Закон који у суштини значи да нема, и као да никада није ни било, Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ.

У прилог томе не говори само претходно изложена аргументација, већ и оно што (не) пише нигдје у образложењу Закона Народне скупштине од 18.10.2025. године.

Наиме, као што се може видјети из текста тог образложења у прилогу, Народна скупштина у њему није смјела ни да писне о томе да Кристијан Шмит није високи представник, као што није, и да, све и да јесте високи представник, нема право, као што заиста нема, да намеће законе у БиХ.

Такво нешто Народна скупштина, а ни Милорад Додик као стварни владар над том институцијом, нису смјели ни да помену у образложењу тог свог закона.

И тиме су, истина не по први пут, показали истинитост оне Његошеве да страх животу (човјеку) каља образ често.

Др Милан Благојевић