Српска назадовала због Додикових штетних потеза

„Да је Бајденова администрација натерала Додика да се повуче са места председника и иницира укидање закона у НС Републике Српске које је скупштина раније донијела, Додик би рекао да је Српску покорила и растурила Америка. Пошто је то Трамп средио преко својих канала, од Додика нема гласа,“ речено је, између осталог, у емисији Глобално“ БН телевизије.

- Ситуација у Српској треба да се смири јер је то у интересу не само Републике Српске и њеног народа него и у интересу читаве БиХ и западног Балкана. Ново прекрајање граница било би пугубно. Милорад Додик је био у апсолутној заблуди, а његова заблуда се приводи крају, иако је Српска назадовала због његових штетних потеза, каже дипломата Срећко Ђукић.

“Милорад Додик је политичку каријеру завршио, он више нема шта политички да тражи. Ако буде тражио нешто политички, он ће имати нови проблем”, тврди Ђукић.

Додаје са се у садашњим ситуацији види шта значи међународни фактор.

„Прије 20-ак дана Путин је примао Додика као господина предсједника Републике Српске. Он данас уопште није то. Ко рјешава овдје ситуацију, ко улаже деценијама овдје напоре да се одржи мир, ко даје паре да се одржи мир у БиХ? Одакле оне падају, не падају с неба. Неко овдје држи војску, неко држи посматраче. Тај ангажман међународне заједнице у БиХ није од јуче. Он је јако дуго присутан овдје“, објашњава Ђукић.

Мијат Костић из Новог трећег пута сматра да је Додику лакши излаз из ове политичке ситуације то што је све урадила Трампова, а не Бајденова администрација.

„Ако је перспектива гласача била „е, Додик се договорио са Трампом или са Орбаном“, онда то некако улива веће повјерење и мањи је губитак политичких поена него кад би у питању било то да се Додик договорио са демократама. Тако би испало да је издао нека своја идеолошка начела“, каже Костић.

Говорећи о најављеном састанку Путина и Трампа у Будимпешти, Ђукић каже не очекује велики продор у односима и споразуму два лидера јер је Путин забетонирао своје позиције око Украјине, док је Трамп одустао од првобитне идеје да се првозаустави рат, а онда разговара.

„Путин својом дипломатијом и политиком врло вјешто користи америчку позицију које је оличена у Доналду Трампу. То је показао и најновији случај са „Томахавку“ чим су поменути. Путин избјегава да се постигне мир путем силе. Ако неко треба да употреби силу, употребиће је Путин за достизање својих циљева, не Украјина за достизање својих циљева. Путин није одступио од својих циљева ни ја једу јоту али Украјина јесте“, наводи Ђукић.

- Томахавк, који је Украјина требало да добије од Америке, бич је који Трамп држи изнад Путина, који је добио прву рунду купујући вријеме, сматра Костић.

„Сама чињеница да је он одмах након објаве да ће Украјина добити „Томахавк“ позвао Трампа можда говори о томе да таква дипломатија, пријетња силом, кад је ријеч о Путину можда има и смисла и успјева. Ако томе додамо показни моменат да се Трамп није устручавао да бомбардује нуклеарна постројења у Ирању и да се није устручавао да недвосмислено подржи Израел, у моменту када је Русија ослабљена у Сирији, гдје је једа од битнијих руских савезника Асад склоњен са власти, видимо да ипак можда та дипломатија неки вид језика који Путин разумије и да је то један адут који Трампу може ићи у корист“, објашњава Костић.

Ђукић сматра да се Русија, између осталог, бори за голу територију што је, како каже, погрешан потез Москве.

„Русија је сатјерала Украјину у ЕУ. Данас ниједан састанак у ЕУ не може проћи без Украјине. Видим да се у Бриселу озбиљно разматра да се Украјина на неки начин прикључи ЕУ прије свих других, не по свим али по главним питањима.

Русија је овом ратном политиком довела НАТО у Украјину. Не можемо бити затворених очију и рећи да НАТО тамо није присутан, са својим инструкторима, плановима, изјавама па и оружјем, на крају крајева“, јасан је Ђукић.

- Путин цијени Трампа, а управо је он натјерао Европу на милитаризацију односно далеко већа издвајања за наоружање да би могли да се бране, истиче Ђукић. Додаје да се не зна колико ће сукоб у Украјини да траје, али да је до сада тамо изгинуло више војника по километру квадратном него у ИИ свјетском рату.

(БН) Фото: БН