Srpska nazadovala zbog Dodikovih štetnih poteza

„Da je Bajdenova administracija naterala Dodika da se povuče sa mesta predsednika i inicira ukidanje zakona u NS Republike Srpske koje je skupština ranije donijela, Dodik bi rekao da je Srpsku pokorila i rasturila Amerika. Pošto je to Tramp sredio preko svojih kanala, od Dodika nema glasa,“ rečeno je, između ostalog, u emisiji Globalno“ BN televizije.

- Situacija u Srpskoj treba da se smiri jer je to u interesu ne samo Republike Srpske i njenog naroda nego i u interesu čitave BiH i zapadnog Balkana. Novo prekrajanje granica bilo bi pugubno. Milorad Dodik je bio u apsolutnoj zabludi, a njegova zabluda se privodi kraju, iako je Srpska nazadovala zbog njegovih štetnih poteza, kaže diplomata Srećko Đukić.

“Milorad Dodik je političku karijeru završio, on više nema šta politički da traži. Ako bude tražio nešto politički, on će imati novi problem”, tvrdi Đukić.

Dodaje sa se u sadašnjim situaciji vidi šta znači međunarodni faktor.

„Prije 20-ak dana Putin je primao Dodika kao gospodina predsjednika Republike Srpske. On danas uopšte nije to. Ko rješava ovdje situaciju, ko ulaže decenijama ovdje napore da se održi mir, ko daje pare da se održi mir u BiH? Odakle one padaju, ne padaju s neba. Neko ovdje drži vojsku, neko drži posmatrače. Taj angažman međunarodne zajednice u BiH nije od juče. On je jako dugo prisutan ovdje“, objašnjava Đukić.

Mijat Kostić iz Novog trećeg puta smatra da je Dodiku lakši izlaz iz ove političke situacije to što je sve uradila Trampova, a ne Bajdenova administracija.

„Ako je perspektiva glasača bila „e, Dodik se dogovorio sa Trampom ili sa Orbanom“, onda to nekako uliva veće povjerenje i manji je gubitak političkih poena nego kad bi u pitanju bilo to da se Dodik dogovorio sa demokratama. Tako bi ispalo da je izdao neka svoja ideološka načela“, kaže Kostić.

Govoreći o najavljenom sastanku Putina i Trampa u Budimpešti, Đukić kaže ne očekuje veliki prodor u odnosima i sporazumu dva lidera jer je Putin zabetonirao svoje pozicije oko Ukrajine, dok je Tramp odustao od prvobitne ideje da se prvozaustavi rat, a onda razgovara.

„Putin svojom diplomatijom i politikom vrlo vješto koristi američku poziciju koje je oličena u Donaldu Trampu. To je pokazao i najnoviji slučaj sa „Tomahavku“ čim su pomenuti. Putin izbjegava da se postigne mir putem sile. Ako neko treba da upotrebi silu, upotrebiće je Putin za dostizanje svojih ciljeva, ne Ukrajina za dostizanje svojih ciljeva. Putin nije odstupio od svojih ciljeva ni ja jedu jotu ali Ukrajina jeste“, navodi Đukić.

- Tomahavk, koji je Ukrajina trebalo da dobije od Amerike, bič je koji Tramp drži iznad Putina, koji je dobio prvu rundu kupujući vrijeme, smatra Kostić.

„Sama činjenica da je on odmah nakon objave da će Ukrajina dobiti „Tomahavk“ pozvao Trampa možda govori o tome da takva diplomatija, prijetnja silom, kad je riječ o Putinu možda ima i smisla i uspjeva. Ako tome dodamo pokazni momenat da se Tramp nije ustručavao da bombarduje nuklearna postrojenja u Iranju i da se nije ustručavao da nedvosmisleno podrži Izrael, u momentu kada je Rusija oslabljena u Siriji, gdje je jeda od bitnijih ruskih saveznika Asad sklonjen sa vlasti, vidimo da ipak možda ta diplomatija neki vid jezika koji Putin razumije i da je to jedan adut koji Trampu može ići u korist“, objašnjava Kostić.

Đukić smatra da se Rusija, između ostalog, bori za golu teritoriju što je, kako kaže, pogrešan potez Moskve.

„Rusija je satjerala Ukrajinu u EU. Danas nijedan sastanak u EU ne može proći bez Ukrajine. Vidim da se u Briselu ozbiljno razmatra da se Ukrajina na neki način priključi EU prije svih drugih, ne po svim ali po glavnim pitanjima.

Rusija je ovom ratnom politikom dovela NATO u Ukrajinu. Ne možemo biti zatvorenih očiju i reći da NATO tamo nije prisutan, sa svojim instruktorima, planovima, izjavama pa i oružjem, na kraju krajeva“, jasan je Đukić.

- Putin cijeni Trampa, a upravo je on natjerao Evropu na militarizaciju odnosno daleko veća izdvajanja za naoružanje da bi mogli da se brane, ističe Đukić. Dodaje da se ne zna koliko će sukob u Ukrajini da traje, ali da je do sada tamo izginulo više vojnika po kilometru kvadratnom nego u II svjetskom ratu.

(BN) Foto: BN