Спреман Програм реформи за 2025. који ће бити достављен НАТО: Додику раније није одговарало да се види сарадња СНСД-а на документу

Напредак Комисије за сарадњу с НАТО-ом, чији су чланови и из СНСД-а, на изради овог документа, није се уклапао у сценарио хаоса који је СНСД креирао због пресуде Милораду Додику, која је у међувремену постала правоснажна и након које је Додик остао без мандата предсједника Републике Српске.

Нацрт документа "Програм реформи Босне и Херцеговине 2025“, који је припремила Комисија за сарадњу с НАТО-ом БиХ, упућен је на јавне консултације и ускоро би се могао наћи пред Савјетом министара БиХ, сазнаје Рапорт. 

Занимљиво је да је нацрт датиран још на мјесец мај ове године, али да је ‘свјетлост дана’ угледао тек након пет мјесеци откако је сачињен. Извори Рапорта кажу да се овај акт вјероватно ‘киселио’ због удара СНСД-а на челу с Милорадом Додиком на уставни поредак БиХ.

Према њиховим тврдњама,  протеклих мјесеци за њих ‘није био тренутак’ да се у јеку бројних блокада у земљи излази у јавност с Програмом реформи који се у коначници, након усвајања у Савјету министара БиХ шаље у НАТО у Брисел, јер се једноставно напредак Комисије, чији су чланови и из СНСД-а на изради овог документа, није уклапао у сценарио хаоса који је СНСД креирао због пресуде Милораду Додику, која је у међувремену постала правоснажна и након које је Додик остао без мандата предсједника Републике Српске. 

Чланство у МАП-у 
 
Сада, када се Додик помирио и с пресудом и с губитком мандата И када је подржао реформску агенду, ваљда је вријеме и за подршку  ‘Програму реформи’ који се шаље у НАТО. 

Тако се у овом документу Комисије за сарадњу с НАТО-ом, о односима с НАТО-ом наводи како је спољна политика Босне и Херцеговине усмјерена ка очувању и побољшању трајног мира, безбједности и стабилног демократског и свеукупног државног развоја и доприноса међународном миру и стабилности.

У акту се подсјећа И да је сарадња БиХ са Савезом почела у децембру 2006. године да од тада БиХ предузима кораке према достизању НАТО-ових стандарда демократских вриједности и интероперабилности с НАТО-ом.

"У априлу 2010. године у Талину, НАТО је службено позвао БиХ да се придружи Акционом плану за чланство (МАП), овлашћујући Сјеверноатлантски савез да прихвати први Годишњи државни програм БиХ. У децембру 2018. године, Сјеверноатлантски савез јасно је дао до знања да је спреман да прихвати Годишњи државни програм из Босне и Херцеговине", стоји између осталог у Програму реформи, гдје се ‘између редова’ провлачи чланство БиХ у МАП-у, што СНСД стално негира. 

Иако се у документу наводи да се он 'подноси  без прејудицирања коначне одлуке о чланству' у НАТО-у , те да ће његовим усвајањем бити омогућен континуиран рад институција БиХ на утврђивању приоритета у реализацији обавеза Босне и Херцеговине које произлазе из учешћа БиХ у НАТО програму "Партнерство за мир", евидентно је да документ садржи све реформе везане за испуњавање НАТО стандарда неопходних за чланство у том савезу.

Корупција као приоритетни проблем за рјешавање 
 
Документ је подијељен у пет поглавља и то политичка и економска питања, одбрамбена и војна питања, питања ресурса, безбједоносна питања, и правна питања. 

Иако се у њему наводи да се конкретни реформски циљеви и задаци и како их испунити налазе у уз акт приложеним табелама, његовом анализом долазимо у ствари до закључка да се у Програму реформи и за 2025. годину углавном понављају постојеће обавезе и начелни циљеви без јасних и мјерљивих планова о конкретним корацима које БиХ намјерава да предузме у наредном периоду.

Јер, иако је ‘Програм реформи БиХ 2025“  обиман и свеобухватан документ који покрива широк спектар политичких, безбједоносних и друштвених области, суштинска слабост документа лежи у његовом декларативном карактеру. 

Наиме, нити је наведен временски оквир и мјерни критеријум за конкретне реформске циљеве, нити главни кочничари реформи. Корупција и организовани криминал препознати су као приоритетни проблеми за рјешавње, а документ се позива на постојеће стратегије и акционе планове за период 2024–2028. 

Међутим, ни у овом сегменту нису наведени конкретни показатељи успјеха, рокови, нити одговорне институције које би осигурале спровођење мјера.

Без мјерљивих циљева и јавно доступних извјештаја о напретку, остаје нејасно како ће БиХ остварити напредак у борби против корупције, једном од кључних препрека на путу ка ЕУ.

У дијелу који се тиче сарадње с међународним финансијским институцијама, документ понавља познате ставове о важности сарадње са Свјетском банком, ММФ-ом и ЕБРД-ом. 

Наглашава се потреба за 'добрим управљањем' и 'развојем инвестиционог окружења', али без навођења конкретних фискалних или структурних реформи које би осигурале одржив раст. 

Такав приступ указује на недостатак јасне развојне визије, посебно у контексту растућих економских изазова и социјалних потреба унутар земље. Програм реформи потврђује опредјељење БиХ за заштиту људских права, мањина и повратника, те за јачање родне равноправности.

Прениска потрошња за одбрану 
 
Ипак, наведене активности остају у оквиру начелних обећања без конкретних планова имплементације, што је посебно видљиво у сегментима заштите медијских слобода и борбе против говора мржње.

У Програму се наводи и да ће кроз планирање одбране, БиХ  створити предуслове да одбрамбене институције и ОС БиХ буду у могућности да обављају задатке дефинисане законом и подржавати испуњавање државних циљева у подручју безбједности и обране, осигуравање континуираног развоја властитих одбрамбених способности примјерених околини и омогућавање испуњавања додијељених задатака.

Прије свега, осигуравање високог нивоа сарадње с НАТО-ом и ЕУ и испуњавање обавеза БиХ у вези с европским и евроатлантским процесима, осигуравање учинковитог планирања и управљања расположивим националним одбрамбеним ресурсима, развој структуре снага компатибилне с НАТО-ом у складу с националним потребама и способностима, осигуравање интероперабилности са снагама НАТО-а, развијање способности за распоређивање у мисијама у иностранству, учинковитог заповиједања и контроле те одговарајућих способности за подршку операцијама, као и подржавање способности снага кроз систем обуке и доктрине за употребу оружаних снага.

Иако је у документу , очекивано, значајна пажња посвећена активностима и пројектима у Оружаним снагама БИХ, ипак се констатује да је тренутна потрошња на одбрану у БиХ и даље прениска да би омогућила одговарајући ниво одржавања опреме и инфраструктуре и не подржава програме модернизације потребне за развој употребљивих војних способности.

(Рапорт) Фото: Рапорт