Кад сломите кичму привреде, цијела економија пада

Нето добит компанија у Републици Српској које запошљавају више од 250 радника за годину дана пала је за више од 319 милиона КМ. Смањен је и број радника у овим компанијама. Све се дешава у условима политичког хаоса и изолације. Подршка овим компанијама изостаје. А кад сломите кичму привреде, цијела економија је на кољенима.

Статистика је неумољива, а стварна ситуација можда још тежа. За слабљење економије, отпуштање радника, није крив нико са стране, већ углавном домаће политике.

“Сигурно да је један од озбиљних фактора јесте повећање минималне цијене рада које није пратило, није имало никакве везе са растом производње. Уствари ми смо имали ситуацију да у условима пада производње долази до раста минималне цијене рада. То је повећало трошкове великих корпорација. Треба навести и да од прошле године се уводи нови систем фискализације који је такође повећао трошкове производње у великим предузећима”, каже економиста Миленко Станић.

Инфлација и њено негативно дјеловање, такође су дали свој допринос овом негативном тренду.

“Велики дио робе укључујући и репроматеријале увозимо и самим тим то се одражава на повећање трошкова и смањење конкурентности пословања привредних субјеката”, каже економиста Игор Гавран.

Многе компаније које запошљавају већи број радника, на неки начин зависе од јавних набавки, инфраструктурних и других инвестиција на домаћем тржишту. У нашем случају могло би се рећи, нажалост!
                                                                   
“Њихов обим се такође смањује, а сам јавни сектор због лошег управљања јавним финансијама постаје све неспособнији да потиче било каква улагања, а оно што се јавним набавкама и пласира углавном иде одабраним политички подобним компанијама, а не широј привреди”, каже Гавран.

Све се ово дешава у условима озбиљних политичких застоја, криза, блокада, изолације, институција упитног легитимитета, што само може растјерати било какве инвеститоре, ослабити привреду, повећати листу незапослених.

“Са падом броја запослених имамо мању платежну могућност, мању куповну моћ становништва. Тиме долази и до пада буџетских прихода и могућности измирења пореских обавеза”, каже Станић.      

Потребне су велике промјене и у политичком и економском амбијенту да би се овај тренд преокренуо и да би имали покретање великог бизниса као кичме привредне активности. Могла би помоћи економска дипломатија, али она то не ради.

“Република Српска има своја представништва. Издвајају се значајна средства за њихов рад, али ми не видимо никакве резултате рада тих представништава. Имамо широку дипломатску мрежу БиХ. Готово да нема никаквих резултата у њиховој економској активности”, каже Станић.

Довољно је само да се сјетимо именовања почасног конзула БиХ у Панами Фатиха Кола, који је осумњичен да је прао новац за наркокартел „Тито и Дино“. Кол је разријешен, али је остала срамота и питање зашто је уопште именован.

(БН)