Радник из Српске запалио мреже: Враћа се из Њемачке

На друштвеним мрежама протеклих дана повела се жустра расправа о исплативости одласка у Њемачку и о томе колика плата је довољна за достојанствен живот.

Све је почело објавом једног радника из Добоја који поручује:

“Ајде молим те напиши тамо за ове што хоће у Њемачку да им се не исплати долазити испод 3.500 евра плате. Можеш ти радити и за 2.700 евра, али то је робија! Ја чекам да отплатим кредит и назад за Добој, доста ми је свега!”

Његов став изазвао је мноштво коментара, од подршке до оштрих критика.

Један од коментара гласи:

“А у Добоју ћеш радити не за 2.700 него за 700 евра. Прве радне листе дижете кредите да купите ауто и онда кукате како је тешко…”

Други додаје:

“Ко ти је рекао да узимаш кредит? Сам си крив, да је то тако лако, свако би узимао”.

Живот преко могућности

Многи коментатори истичу да проблем није у Њемачкој већ у људима и њиховим навикама.

“Није Њемачка крива, криви сте ви што су вам очи гладне и лакоме, па се живи и троши преко својих могућности. Па да вам је и 5.000 плата, опет би преживљавали из мјесеца у мјесец!“, пише један корисник.

Посебно су критиковани они који одмах по доласку купују скупе аутомобиле, телефоне и луксузне ствари, а потом живе у дуговима.

“Прва три мјесеца плате, па кредит за ауто од 50.000 евра, Гучи, Прада, нови ајфон… А онда три седмице паштета за доручак, ручак и вечеру. Криви су сви, само ти ниси!“, наводи се у једном од коментара.

“Може се живјети нормално”

Ипак, има и другачијих искустава. Један радник из БиХ који у Минхену живи већ 12 година тврди да са 2.700 евра мјесечно може нормално живјети, без кредита и дугова.

“Гарсоњеру плаћам 850 евра, на храну 600 евра, не возим ауто него користим јавни превоз. Немам кредите ни минусе. Путовао сам пола Европе и Канаде и још уштедим. Све је ствар мјере и начина живота, не Њемачке”, написао је.

Расправа се завршава мишљењем које су многи подржали:

“Проблем је у нама, а не у висини плате. Када се будеш покривао онолико колико је јорган дуг, тек тада ћеш бити задовољан својим животом – било у Њемачкој или у Добоју”.

(Бука)