Radnik iz Srpske zapalio mreže: Vraća se iz Njemačke

Na društvenim mrežama proteklih dana povela se žustra rasprava o isplativosti odlaska u Njemačku i o tome kolika plata je dovoljna za dostojanstven život.

Sve je počelo objavom jednog radnika iz Doboja koji poručuje:

“Ajde molim te napiši tamo za ove što hoće u Njemačku da im se ne isplati dolaziti ispod 3.500 evra plate. Možeš ti raditi i za 2.700 evra, ali to je robija! Ja čekam da otplatim kredit i nazad za Doboj, dosta mi je svega!”

Njegov stav izazvao je mnoštvo komentara, od podrške do oštrih kritika.

Jedan od komentara glasi:

“A u Doboju ćeš raditi ne za 2.700 nego za 700 evra. Prve radne liste dižete kredite da kupite auto i onda kukate kako je teško…”

Drugi dodaje:

“Ko ti je rekao da uzimaš kredit? Sam si kriv, da je to tako lako, svako bi uzimao”.

Život preko mogućnosti

Mnogi komentatori ističu da problem nije u Njemačkoj već u ljudima i njihovim navikama.

“Nije Njemačka kriva, krivi ste vi što su vam oči gladne i lakome, pa se živi i troši preko svojih mogućnosti. Pa da vam je i 5.000 plata, opet bi preživljavali iz mjeseca u mjesec!“, piše jedan korisnik.

Posebno su kritikovani oni koji odmah po dolasku kupuju skupe automobile, telefone i luksuzne stvari, a potom žive u dugovima.

“Prva tri mjeseca plate, pa kredit za auto od 50.000 evra, Guči, Prada, novi ajfon… A onda tri sedmice pašteta za doručak, ručak i večeru. Krivi su svi, samo ti nisi!“, navodi se u jednom od komentara.

“Može se živjeti normalno”

Ipak, ima i drugačijih iskustava. Jedan radnik iz BiH koji u Minhenu živi već 12 godina tvrdi da sa 2.700 evra mjesečno može normalno živjeti, bez kredita i dugova.

“Garsonjeru plaćam 850 evra, na hranu 600 evra, ne vozim auto nego koristim javni prevoz. Nemam kredite ni minuse. Putovao sam pola Evrope i Kanade i još uštedim. Sve je stvar mjere i načina života, ne Njemačke”, napisao je.

Rasprava se završava mišljenjem koje su mnogi podržali:

“Problem je u nama, a ne u visini plate. Kada se budeš pokrivao onoliko koliko je jorgan dug, tek tada ćeš biti zadovoljan svojim životom – bilo u Njemačkoj ili u Doboju”.

(Buka)