Папрене цијене кирија дочекале студенте у Бањалуци

У већим центрима у Српској, веће су и цијене станова, а са сталним порастом продајних цијена, иду и цијене мјесечног закупа стана. Тако у Бањалуци у ширем центру стан ћете на мјесечном нивоу плаћати минимално 500 марака, а квадратни метар при куповини иде и до 7.000 марака. 

Уколико вам је потребан стан, а немате довољно новца за куповину, прво за чим посежете јесу огласи за изнајмљивање станова, а тамо вас чека непријатно изненађење. Цијене мјесечних закупа станова сваке године вртоглаво расту, нарочито у већим градовима и универзитетским центрима, а крећу се од 500 до 1.000 марака. Академска година ускоро почиње а папрене цијене дочекале су и студенте.

„То је та категорија станова који су јефтинији, који су ближе Универзитету, ближе кампусу, гдје су повезани јавним саобраћајем, они обично траже мање станове или евентуално већи стан, па се удружују па заједно дијеле те трошкове. Друге двије категорије, како ми то класификујемо, су станови за породице и трећа она категорија коју највише воле станодавци, а то је за пословне људе, то је највиши ранг и цјеновни и то су уређенији и опремљенији станови, веће квадратуре, на бољим локацијама, боље зграде, боље опремљени са паркинг мјестом.

Сада тренутно у неком центру и ближим насељима око центра, је тешко наћи стан да је иоле пристојно опремљен и намјештен испод 500 марака, а за ове пословне категорије то иде и до 1.500 – 2.000 марака, зависи од квадратуре и величине стана“, каже директор агенције за некретнине Ремакс Драган Милановић.

Неугодно изненађење дочекаће вас и кад се ради о цијенама станова, ако размишљате о куповини. Стан све више постаје луксуз. Уколико вам близина центра града није приоритет, цијене на периферији су нешто повољније. Што се више удаљавате од центра цијене квадрата стана опадају. Тако се у центру Бањалуке станови продају за 6.000 – 7.000 марака по квадрату, а већ пет километара даље цијене квадрата стана крећу се око 3.500 марака.  

„Ситуација је таква да су у центру, у тим скупим локацијама и скупим становима који су прављени, наравно станарине велике, иду и до 1.000 марака и то има ко може себи да приушти, а има и ко не може. Они који су просечни рентијери, они који изнајмљују станове за живот, се боре да на неки начин дођу у ситуацију да купе стан, како би та нека станарина коју плаћају, била намењена отплати тог стана.

Тако да уствари су људи или присиљени да изнајмљују стан, или да траже варијанту да праве монтажну кућу, која је јефтинија и могуће ју је лакше направити. А оно што могу да кажем је да уствари ће сада доћи ситуација да ће људи да излазе из центра града и да иду у неке преиферне делове“, истиче економиста и власник агенције за некретнине Хаврекс Зоран Павловић.

Било да је у питању куповина или изнајмљивање цијене станова диктира цијена рада, кажу инвеститори. Додају да је незахвално прогнозирати да ли ће цијене још расти, али помињу могућност засићења у већим градовима, што би могло утицати на цијене. Људи из дијаспоре до сада су били најчешћи купци станова, међутим, криза на свјетском нивоу успорила је и овај тренд. 

(БН)