Поразно: Српска живи од потрошње, а не од производње

Структура јавних прихода у Српској заснована је на ПДВ-у, односно економија Српске зависи од потрошње, што је одлика слабих економија. Оне јаке почивају на снажној индустрији, домаћој производњи, али и реалном опорезивању, које богатима не би дозволило да се додатно богате, а земљи да зависи од поскупљења.

Влада се редовно хвали како су приходи у буџету све већи, а већи су јер су и цијене све веће и на то се владајући једино и ослањају. Са друге стране, не труде се или не знају да поправе ситуацију у привреди, која је у тешкој позицији и на шта већ годинама упозоравају они који прате привредна кретања. Када се погледа структура прихода, закључује се да зависимо од крајње потрошње.

„Из структуре буџета Републике Српске слободно можемо закључити да доминирају приходи од индиректних порезе, док приходи од пореза на добит заиста имају минимално учешће, јако занемариво учешће у структури буџетских прихода. То нам говори о неефикасности привреде и неефикасности предузећа у Републици Српској. Дакле, Влада кроз повећану потрошњу настоји превалити тај терет на привреду Републике Српске, а привреда кроз повећане бруто плате, кроз све трошкове у сред инфлације, остварује све мању добити и постаје све мање ефикасна, што се директно одражана на позицију – приходи од пореза на добит“, каже економиста Мирјана Орашанин.

Када се привреда гуши, за собом вуче и Владу, али Влада се редовно опоравља новим задуживањима, којима крпи рупе, које постају све веће. Улагање у продуктивне инвестиције, продуктивну производњу и стварање нове вриједности, непознанице су владајућима, упозоравају економисти.

„Када се буџет финансира од индиректних пореза и потрошње, а мање од пословања привредних субјеката, од нових инвестиција и од добити, како уопште затворити цијели тај круг, одговор је – у задуживању. То је управо оно што Република Српска ради, константо се задужује за финансирање потрошње, односно за покриће дефицита и за измирење свих оних доспјелих обавеза, за које нема довољно средстава.

Оно што је проблематично јесте да нема бесплатног дуга, сваки дуг кошта, а сама чињеница да се задужење користи у непродуктивне сврхе, за потрошњу, а не за продуктивне инвестиције, које ће створити нову вриједност, из којих ће се моћи вратити и дуг и камата, говори у прилог томе да Република Српска на такав начин и мора бити све више и више задужена“, додаје Орашанин. 

Структура прихода, у којима доминирају приходи од индиректних пореза, од чега највише ПДВ, показује да економска активност није на високом нивоу. У јаким привредама и профитабилним економијама доминантни су директни порези и самим тим привреда значајно доприноси буџетским приходима, док су код нас индиректни порези од високих цијена главни извор. 

„Власт због личног интереса да приходи од индиректних пореза, односно потрошње буду што виши, имају интерес да и цијене буду што више и то је један од главних разлога зашто не подузимају било шта да би се раст цијена зауставио и да би се тиме животрни стандард побољшао. Такође, оно што би се могло учинити да се избалансира овај омјер директних и индиректних пореза, могли би бити порези на дивиденде, порези на имовину, који су усмјерени искључиво на категорије са највишим нивоом имовине, односно највишим примањима, значи тај неки најбогатији слој грађана. Међутим, то се не чини из разлога што је у БиХ углавном најбогатији слој најближе повезан са властима“, каже економиста Игор Гавран.

Подсјећамо - стопа пореза на добит у Републици Српској износи свега 10 одсто, а порез на дивиденду не постоји, што значи да за власнике капитала нема зиме, они само могу додатно да се богате.

(БН) Фото: БН