Porazno: Srpska živi od potrošnje, a ne od proizvodnje

Struktura javnih prihoda u Srpskoj zasnovana je na PDV-u, odnosno ekonomija Srpske zavisi od potrošnje, što je odlika slabih ekonomija. One jake počivaju na snažnoj industriji, domaćoj proizvodnji, ali i realnom oporezivanju, koje bogatima ne bi dozvolilo da se dodatno bogate, a zemlji da zavisi od poskupljenja.

Vlada se redovno hvali kako su prihodi u budžetu sve veći, a veći su jer su i cijene sve veće i na to se vladajući jedino i oslanjaju. Sa druge strane, ne trude se ili ne znaju da poprave situaciju u privredi, koja je u teškoj poziciji i na šta već godinama upozoravaju oni koji prate privredna kretanja. Kada se pogleda struktura prihoda, zaključuje se da zavisimo od krajnje potrošnje.

„Iz strukture budžeta Republike Srpske slobodno možemo zaključiti da dominiraju prihodi od indirektnih poreze, dok prihodi od poreza na dobit zaista imaju minimalno učešće, jako zanemarivo učešće u strukturi budžetskih prihoda. To nam govori o neefikasnosti privrede i neefikasnosti preduzeća u Republici Srpskoj. Dakle, Vlada kroz povećanu potrošnju nastoji prevaliti taj teret na privredu Republike Srpske, a privreda kroz povećane bruto plate, kroz sve troškove u sred inflacije, ostvaruje sve manju dobiti i postaje sve manje efikasna, što se direktno odražana na poziciju – prihodi od poreza na dobit“, kaže ekonomista Mirjana Orašanin.

Kada se privreda guši, za sobom vuče i Vladu, ali Vlada se redovno oporavlja novim zaduživanjima, kojima krpi rupe, koje postaju sve veće. Ulaganje u produktivne investicije, produktivnu proizvodnju i stvaranje nove vrijednosti, nepoznanice su vladajućima, upozoravaju ekonomisti.

„Kada se budžet finansira od indirektnih poreza i potrošnje, a manje od poslovanja privrednih subjekata, od novih investicija i od dobiti, kako uopšte zatvoriti cijeli taj krug, odgovor je – u zaduživanju. To je upravo ono što Republika Srpska radi, konstanto se zadužuje za finansiranje potrošnje, odnosno za pokriće deficita i za izmirenje svih onih dospjelih obaveza, za koje nema dovoljno sredstava.

Ono što je problematično jeste da nema besplatnog duga, svaki dug košta, a sama činjenica da se zaduženje koristi u neproduktivne svrhe, za potrošnju, a ne za produktivne investicije, koje će stvoriti novu vrijednost, iz kojih će se moći vratiti i dug i kamata, govori u prilog tome da Republika Srpska na takav način i mora biti sve više i više zadužena“, dodaje Orašanin. 

Struktura prihoda, u kojima dominiraju prihodi od indirektnih poreza, od čega najviše PDV, pokazuje da ekonomska aktivnost nije na visokom nivou. U jakim privredama i profitabilnim ekonomijama dominantni su direktni porezi i samim tim privreda značajno doprinosi budžetskim prihodima, dok su kod nas indirektni porezi od visokih cijena glavni izvor. 

„Vlast zbog ličnog interesa da prihodi od indirektnih poreza, odnosno potrošnje budu što viši, imaju interes da i cijene budu što više i to je jedan od glavnih razloga zašto ne poduzimaju bilo šta da bi se rast cijena zaustavio i da bi se time životrni standard poboljšao. Takođe, ono što bi se moglo učiniti da se izbalansira ovaj omjer direktnih i indirektnih poreza, mogli bi biti porezi na dividende, porezi na imovinu, koji su usmjereni isključivo na kategorije sa najvišim nivoom imovine, odnosno najvišim primanjima, znači taj neki najbogatiji sloj građana. Međutim, to se ne čini iz razloga što je u BiH uglavnom najbogatiji sloj najbliže povezan sa vlastima“, kaže ekonomista Igor Gavran.

Podsjećamo - stopa poreza na dobit u Republici Srpskoj iznosi svega 10 odsto, a porez na dividendu ne postoji, što znači da za vlasnike kapitala nema zime, oni samo mogu dodatno da se bogate.

(BN) Foto: BN