Бројни нерасвијетљени напади на неистомишљенике власти у Српској

Напад на Бранислава Бореновића, посланика ПДП у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, покренуо је питање политички мотивисаног насиља и опште правне несигурности у Републици Српској. Овај инцидент само је најновији у низу напада на политичке противнике и новинаре, за које се сматра да су резултат атмосфере насиља која је већ дуго присутна у политичком животу Републике Српске.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Бранислав Бореновић 5. септембра брутално је нападнут испред зграде у којој живи у Бањалуци. Двојица нападача које је у аутомобилу чекао возач, Бореновића су попрскала бибер спрејом и побјегла.

Још увијек није познато ко су нападачи.

Из Окружног јавног тужилаштва Бањалука кажу да су од полиције тражили хватање починиоца.

„Тужилац је наложио полицијским службеницима Полицијске управе Бања Лука, да предузму потребне истражне радње и мјере (изузму видео надзор, саслушају оштећеног, прибаве медицинску документацију итд...) те да  предузму радње на откривању и идентификовању починилаца кривичног дјела Тјелесна повреда  из члана 131. став 1. КЗ РС“, одговорили су нам из Тужилаштва. 

На наш упит да ли је Полицијска управа Бањалука дошла до нових сазнања нисмо добили одговор.

Раније је саопштено да се интензивно ради на расвјетљавању случаја. Највећи кривац за атмосферу линча на неистомишљенике јесте Милорад Додик, сматра новинар и уредник портала Бука Александар Трифуновић. 

„Ми имамо отворену тиранију од стране Милорада Додика. Њему није проблем да оптужује неистомишљенике за издају, да позива народ да се обрачунава са њима, а с друге стране када се деси овакав случај каже да се нада да ће полиција то ријешити. С једне стране константно позивате на насиље, а када се оно деси перете се као да немате ништа са тим. То је лицемјерно и иза сваког оваквог напада стоји позив на напад који најчешће сам Милорад Додик издаје“, објашњава Трифуновић. 

Никада није откривено ко је убио Милана Вукелића прије готово 20 година. Скривене су остале и убице Давида Драгичевића.

Чак и када дође до хапшења починиоца дјела, њихови налогодавци остају скривени.

Не зна се ко је наредио убиство Славише Крунића, али ни напад на новинара Владимира Ковачевића који је окарактерисан као покушај убиства.

Још увијек се не зна ко је запалио аутомобил Небојше Вукановића. Нема ни епилога у случају оштећења возила новинара Николе Мораче и Александра Трифуновића. 

„Како то да институцие не знају када и ко је могао имати капацитет да такве ствари ради, а да све ове године не буде откривен. Конкретно у мом и случају колеге Мораче ми ни двије и по године касније немамо епилог. Правосудни органи служе примарно да штите сам поредак, али не и нас који живимо овдје. Није битно да ли сте неистомишљеници, функционисање права је резервисано само за чланове поретка, чланове система који га чине, а ми остали како се снађемо“, сматра Трифуновић. 

Правосудне институције, сматра Трифуновић, у страху су од тога до кога би могле доћи покретањем озбиљних истрага. Умјесто правде, истраге се завршавају у најбољем случају кажњавањем директних извршилаца, али не и оних који из сјенке наређују премлаћивања, нападе и убиства. 

(БН)