Xи Јинпинг питао планету: Да ли желите рат или желите мир?

Призор је био изузетно упечатљив: кинески лидер Xи Јинпинг стигао је на огромну војну параду у Пекингу окружен руским предсједником Владимиром Путином и сјевернокорејским лидером Ким Јонг Уном, док је иза њих корачало још двадесетак лидера из земаља као што су Иран, Пакистан, Бјелорусија, Мјанмар, Србија...

Велики екрани на Тргу Тиананмен преносили су ту слику 50.000 људи окупљених под пекиншким сунцем, многи су махали малим кинеским заставама, док су државни медији преносили догађај на телевизије широм Кине и свијета.

Многи посматрачи на Западу, укључујући Доналда Трумпа, сматрали су да је порука јасна: Кина намјерно провоцира Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике.

"Молим вас, пренесите моје најтоплије поздраве Владимиру Путину и Ким Јонг Уну, док се уротите против Сједињених Америчких Држава", написао је амерички предсједник Xију на друштвеним мрежама, док су легије војника корачале центром Пекинга.

За свакога ко је чуо одјекујуће узвике хиљада добро обучених војника и видио масивне нуклеарне пројектиле, подводне дронове и борбене авионе како клизе Авенијом вјечног мира у Пекингу, нема сумње да је Xи оркестрирао најснажнији приказ Кине као алтернативног глобалног лидера, са војном и геополитичком моћи.

Кина је дуго истицала свој "мирни" успон и осуђивала "ратоборне" САД. Али парада, којом се обиљежава крај Другог свјетског рата, несумњиво је имала за циљ да сигнализира брзи напредак највеће свјетске војске и Xијеву растућу способност да пројектује силу на глобалној сцени.

Микрофон је снимио Xија и Путина како разговарају о томе да би људи ускоро могли живјети 150 година захваљујући медицинским достигнућима, што је наговијестило дуговјечност коју обојица виде за своје позиције у глобалној транзицији моћи. Слично томе, Ким је са собом у зеленом возу у Пекинг повео своју кћерку, потенцијалну насљедницу.

Иза пажљиво кореографисаног спектакла била је кључна порука: Xи жели свијет у којем САД и Запад не постављају правила, а остаје питање: шта то значи за САД и свијет?

'Мир или рат'
За Xија, постављање Кима и Путина поред себе био је снажан начин да нагласи своје увјерење да је за тренутни сукоб и конфронтацију крив постојећи међународни систем предвођен САД-ом, а не људи који сједе око њега.

"Само када се све земље и нације међусобно третирају као једнаки, коегзистирају у миру и подржавају једни друге", могу "одржати заједничку сигурност" и "искоријенити коријенски узрок рата", рекао је Xи током говора који се путем звучника преносио по цијелом парадном полигону.

Тај коријенски узрок је "менталитет Хладног рата, блоковска конфронтација и насилне праксе", рекли су Xи и његови званичници више пута, користећи пекиншку шифру за опис америчке вањске политике.

Раније ове седмице, у лучком граду Тиањину, кинески лидер је на самиту регионалних лидера, укључујући индијског премијера Нарендру Модија, представио "глобалну иницијативу за управљање" – један од стубова Xијевог ширег плана да преобликује начин функционисања међународног система и учини га "демократскијим".

План, који подржава Уједињене нације, могао би имати широк домет, према Wангу Yиwеију, директору Института за међународне односе на Универзитету Ренмин у Пекингу. "Глобално управљање није усмјерено само на (сигурност), већ и на финансије – СWИФТ систем, санкције, трговину, управљање вјештачком интелигенцијом, управљање океанима, климатске промјене... и морамо омогућити Глобалном југу да има већи утицај и моћ (у УН-у)", рекао је Wанг.

Посматрачи кажу да је Xијева иницијатива намијењена да буде окупљалиште за земље које се осјећају притиснутима међународним системом који виде као неправедно доминиран од стране Запада – и да помогне Кини да разводни моћ САД-а у низу области, дијелећи је међу земљама које су склоније Кини.

То би могло помоћи Пекингу да обликује међународни систем у којем национални развој надмашује било какав концепт индивидуалних људских права и у којем ниједан савез предвођен САД-ом не може ограничити амбиције Кине. Такав аранжман би могао користити кинеским плановима за острвску демократију Тајван, за коју Пекинг тврди да је његова и није искључио могућност преузимања силом.

Два потеза – Xијев самит и парада током протекле седмице – дјеловала су пажљиво усклађено како би послали поруку: док Кина гради свој утицај и меку моћ, истовремено развија и тврду моћ која би је, ако буде потребно, могла подржати.

И премда Кина наглашава да је њена војска у дефанзивне сврхе, њено показивање снаге у сриједу дало је аналитичарима широм свијета јасан увид у опсег њених офанзивних способности и њен огроман капацитет за производњу оружја.

Приказани арсенал пројектила омогућио би Кини да гађа мете широм свијета и избјегне напредне противракетне одбране хиперсоничном технологијом; њена авангарда борбених дронова, као и ласерско оружје, могле би отежати противницима да блокирају напредовање кинеских снага у регији у случају офанзиве.

И управо на позадини овог снажног приказа, Xи је погледао у окупљене масе на Тргу Тиананмен и позвао човјечанство да донесе једноставан избор: "мир или рат".

'Дугорочно ривалство'
Xи је, чини се, мислио на избор међународног система: кинеског или западног.

И то је избор за који је сада можда сигурнији да тражи од земаља да га донесу, док Пекинг посматра како Трумп нарушава традиционалну улогу Америке на глобалној сцени напуштањем међународних тијела, укидањем стране помоћи и узнемиравањем дугогодишњих савезника и партнера царинама и другим захтјевима.

Али то је изјава која многим посматрачима звучи језиво када се изговара уз показивање војне моћи, којем присуствују Путин, чија је инвазија на Украјину покренула најкрвавији рат у Европи од Другог свјетског рата, и Ким, који му испоручује оружје и трупе док гради властите илегалне залихе нуклеарног оружја.

Кинески званичници дуго су тврдили да је кинеска војска дефанзивна и потрудили су се да своју параду опишу као обиљежавање кинеског доприноса "очувању свјетског мира". Xи је увјеравао публику да је Кина "остала посвећена путу мирног развоја".

Али како Пекинг јача своје везе с Русијом, Сјеверном Корејом и другим нацијама непријатељски настројеним према Западу, појава два табора и такмичење између њих чини се јаснијим него икад.

(Рапорт/БН) Фото: АП