Промоција књиге „Невидљиви спаситељи“ у Лозници

Промоција књиге „Невидљиви спаситељи“, како је оценио мр Владимир Марковић, угледни униветрзитетски посленик, „остаће памћење за сва времена, али и доказ да ће књига, заиста, све да преживи захваљујући људима попут Драгана Дамјановића, његових јунакака и сарадника и саборца из живота, книжевног света, али и Српске краљевске академије научника и уметника на чијем је челу годинама, као  челник који је, уз остала, увео у њу и Одерљење за духовност, коју нема ниједна академија у Европи“.

Народни и црквени добротвор, Зоран Марковић из Лознице, родом из Рађевине и његов пријатељ, Зоран Љубинковић из Зајаче, чији је син Ђорђе, свештеник у престоници, заменик директора Патријаршијске управе СПЦ, поручују да су „остали без даха, слушајући, на божанствен начин, најлепше из душе нашег, српског човека“.

-Срећна сам и радосна што се, на овом месту, славило и давао значај нашој породици, као светињи, што, заправо, и јесте и што осећам у души -рекла је Љиља Митрић, која је угледна посленица градске управе у Лозници, чији супруг Зоран Митрић, један од најбољих и најстручнијих професора у Јадру, данас, додаје да су дошли, са његовим братом Звонком, цењеним грађевинским стручњаком и послеником, да уживају у стваралаштву, што је, како су осетили, и известан омаж и онима који нису међу нама, међу којима је и недавно упокојена њихова мајка Милена, коју, осим њих, жале и многи добри људи Јадра.

-Само је овакво стваралаштво бесмртно -поручио је Мића Ђорђевић, Лозничанин, који слови за племенитог човека, љубитеља и зналаца културе и духовности, за привредника који чине дела и уметничке вредности.

-Нашим душама, увек, треба радост, а ово је светао пример. И то су „мостови“ који спајају људи и који су, давно, поред осталог, спојили мене са, рекао бих, легендарним архимандритом Лазаром Кршиће из Манастира Тавне, код Бијељине, са леве обале Дрине, „чиме наши животи постају богатији"

Професор др Даринка Вучинић је, на све то, нагласила да је „Дрина била, јесте и биће кичма српског рода“.

Било је истинско задољство, прво, да се учествује у Вуковом крају, међу дивним људима и, рекао бих, топлом и инспиративном публиком, чиме ми је била част да се обратим у колевци српског језика -рекао је академик Дамјановић иза кога је, већ, тридесетак вансеријских романа.

-Овде је сјајан дух и традиција нашег народа.Публика је била дивна, срдачна, пажљива, онако како само душа једног народа, и то дивног, може да буде.Енергија и топлина коју сам осетио међу људима у мом срцу ће да остави неизбрисив траг.

Организатори, пре свега, директорка Мирјана Пејак, учинилу су атмосферу за памћење, а сваки гост, са осмехом и аплаузима, практично је учествовао у „доградњи“ ове књиге, на најлепши могући начин, што је била и моја жеља. Оваква публика ме подстиче да још више пишем, јер такви сусрети ме оснажују, остају незаборавни.

Стајао сам пред људима који писану реч доживљавају, не само као уметност, већ као начин свог живота .Ови дивни људи су, добоко сам осети, душом су случали сваку реч. На најбољи начин српски и вуковски.

(БН)