Promocija knjige „Nevidljivi spasitelji“ u Loznici

Promocija knjige „Nevidljivi spasitelji“, kako je ocenio mr Vladimir Marković, ugledni univetrzitetski poslenik, „ostaće pamćenje za sva vremena, ali i dokaz da će knjiga, zaista, sve da preživi zahvaljujući ljudima poput Dragana Damjanovića, njegovih junakaka i saradnika i saborca iz života, kniževnog sveta, ali i Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika na čijem je čelu godinama, kao  čelnik koji je, uz ostala, uveo u nju i Oderljenje za duhovnost, koju nema nijedna akademija u Evropi“.

Narodni i crkveni dobrotvor, Zoran Marković iz Loznice, rodom iz Rađevine i njegov prijatelj, Zoran Ljubinković iz Zajače, čiji je sin Đorđe, sveštenik u prestonici, zamenik direktora Patrijaršijske uprave SPC, poručuju da su „ostali bez daha, slušajući, na božanstven način, najlepše iz duše našeg, srpskog čoveka“.

-Srećna sam i radosna što se, na ovom mestu, slavilo i davao značaj našoj porodici, kao svetinji, što, zapravo, i jeste i što osećam u duši -rekla je Ljilja Mitrić, koja je ugledna poslenica gradske uprave u Loznici, čiji suprug Zoran Mitrić, jedan od najboljih i najstručnijih profesora u Jadru, danas, dodaje da su došli, sa njegovim bratom Zvonkom, cenjenim građevinskim stručnjakom i poslenikom, da uživaju u stvaralaštvu, što je, kako su osetili, i izvestan omaž i onima koji nisu među nama, među kojima je i nedavno upokojena njihova majka Milena, koju, osim njih, žale i mnogi dobri ljudi Jadra.

-Samo je ovakvo stvaralaštvo besmrtno -poručio je Mića Đorđević, Lozničanin, koji slovi za plemenitog čoveka, ljubitelja i znalaca kulture i duhovnosti, za privrednika koji čine dela i umetničke vrednosti.

-Našim dušama, uvek, treba radost, a ovo je svetao primer. I to su „mostovi“ koji spajaju ljudi i koji su, davno, pored ostalog, spojili mene sa, rekao bih, legendarnim arhimandritom Lazarom Kršiće iz Manastira Tavne, kod Bijeljine, sa leve obale Drine, „čime naši životi postaju bogatiji"

Profesor dr Darinka Vučinić je, na sve to, naglasila da je „Drina bila, jeste i biće kičma srpskog roda“.

Bilo je istinsko zadoljstvo, prvo, da se učestvuje u Vukovom kraju, među divnim ljudima i, rekao bih, toplom i inspirativnom publikom, čime mi je bila čast da se obratim u kolevci srpskog jezika -rekao je akademik Damjanović iza koga je, već, tridesetak vanserijskih romana.

-Ovde je sjajan duh i tradicija našeg naroda.Publika je bila divna, srdačna, pažljiva, onako kako samo duša jednog naroda, i to divnog, može da bude.Energija i toplina koju sam osetio među ljudima u mom srcu će da ostavi neizbrisiv trag.

Organizatori, pre svega, direktorka Mirjana Pejak, učinilu su atmosferu za pamćenje, a svaki gost, sa osmehom i aplauzima, praktično je učestvovao u „dogradnji“ ove knjige, na najlepši mogući način, što je bila i moja želja. Ovakva publika me podstiče da još više pišem, jer takvi susreti me osnažuju, ostaju nezaboravni.

Stajao sam pred ljudima koji pisanu reč doživljavaju, ne samo kao umetnost, već kao način svog života .Ovi divni ljudi su, doboko sam oseti, dušom su slučali svaku reč. Na najbolji način srpski i vukovski.

(BN)