Због нелегалне Владе Српске упитан рад бројних институција

Народна скупштина Републике Српске на јучерашњој сједници изгласала је нову нелегалну владу Републике Српске, чијег је мандатара Саву Минића (СНСД), предложио Милорад Додик, бивши предсједник Републике Српске којем је одлуком Централне изборне комисије БиХ, коју је правоснажно 18. августа потврдио и Суд БиХ, престао мандат.

С обзиром на то да Устав Републике Српске прописује да мандатара Владе Српске може именовати само предсједник Републике Српске, чињеница је да је мандатара именовала неовлаштена особа што у старту чини упитним законитост и уставност састава и одлука нове Владе РС и чини упитним и легалност сједнице НСРС о тој теми.

Иако владајући режим у Републици Српској и већина у Народној скупштини РС упорно понављају да им је Додик предсједник Српске, јасно је да такве тврдње немају обавезујућу и правну снагу, па ће се пред Уставним судом БиХ сигурно врло брзо наћи захтјев за оцјену уставности и легитимитета нове Владе РС.

Огромне посљедице

Јер, формирање нове Владе Републике Српске под палицом и уз потпис за мандатара Милорада Додика, који је изгубио легитимитет, доводи у питање не само уставност институција Републике Српске већ и функционисање кључних државних тијела БиХ.

У прилог томе свједоче бројне институције на нивоу БиХ у чијем раду учествују и гдје доносе одлуке и представници Владе Републике Српске.

Напримјер, чланови шесточланог Фискалног вијећа БиХ су и предсједник Владе Републике Српске и министар финансија Српске.

То значи да би у саставу Фискалног вијећа, кључне државне институције која одлучује о буџету БиХ, стратегији задуживања и односу с међународним финансијским институцијама, сједили и одлуге доносили неуставни и нелегитимни представници Владе Републике Српске.

Јасно је да би на тај начин били директно угрожени кредибилитет и законитост Фискалног вијећа БиХ, а одлуке које оно доноси могле би бити оспорене пред Уставним судом БиХ.

Поред Фискалног вијећа, предсједник Владе Републике Српске и министри по различитим функцијама учествују у раду низа државних тијела и координационих механизама.

Ту спадају Савјет министара БиХ кроз механизам координације о ЕУ интеграцијама, разне заједничке комисије и тијела за државну границу, сигурност, енергетику, јавне набавке...

Ако би у тим тијелима учествовали представници владе која носи већ сад хипотеку неуставне, поставља се питање правне ваљаности сваке њихове одлуке.

Зато и прије потенцијалне одлуке Уставног суда БиХ о неуставној Влади Републике Српске ,државне институције БиХ, као и ентитетске и локалне, не би требале имати никаквих дилема при доношењу одлуке одбијања легитимације њеног постојања.

Јер, наставак сарадње значио би фактичко признавање нелегалног стања, а с друге стране, сигурно је и да ће одбијање сарадње довести до институционалне блокаде оних државних институција и тијела у којима учествује и Влада Републике Српске.

Креирани хаос који још није изазвао рекације 

Институције Европске уније и међународни партнери и БиХ и Република Српска још увијек ћутео самом Додиковом чину именовања мандатара, као и новој влади, али једини логичај слијед догађаја биће сигурно да ће оне одбити сарадњу с таквом владом и да ће условити правно утемељено представљање БиХ.

С друге стране, сви они који слиједе Додика ризикују и кривичну одговорност и својим потезима и институције , установе и грађане Републике Српске одводе у незавидан положај и ситуацију.

Угрожене пензије, социјална давања ...

Напримјер, банке у Републици Српској које послују према законима Републике Српске и БиХ, али и према регулаторним актима Агенције за банкарство РС, Централне банке БиХ и међународних финансијских стандарда, врло брзо ће се наћи у ситуацији да добију неки акт чији је потписник предсједник неуставне Владе Републике Српске или неки од министара.

Постоји реална могућност да такви акти буду оспорени, а банке се суочавају с ризиком да учествују у радњама које би касније могле бити проглашене ништавним.

То отвара простор за правну несигурност и потенцијалне тужбе, посебно када је ријеч о већим финансијским аранжманима и кредитним задужењима.

С обзиром да се дуг Републике Српске сервисира кроз емисију обвезница, кредитне аранжмане са домаћим и међународним банкама те кроз буџетске приходе, ако међународне финансијске институције и кредитори оцијене Владу РС нелегитимном, могло би доћи до одбијања нових аранжмана и рефинансирања постојећих дугова.

Тиме се Република Српска доводи у опасност финансијске блокаде, а терет дуга би могао постати неодржив. Повјерење инвеститора било би додатно нарушено, што би значило повећање каматних стопа и смањење спремности за сарадњу са властима Српске.

Наравно да би с тиме највише биле погођене најрањивији слојеви друштва, прије свега пензионери и социјално угрожени , јер те исплате највише зависе од стабилности буџетских прихода и одлука Владе Републике Српске.

Зато, с обзиром на све наведене ризике и неуставност поступака, јасно је да именовање нове Владе Републике Српске под палицом Милорада Додика представља озбиљну пријетњу стабилности институција и финансијској сигурности грађана, те да је правно и политички неодрживо.

(Рапорт) Фото: БН