Све је више радне снаге из азијских земаља у БиХ

У БиХ све је више радника који долазе из азијских земаља у потрази за послом, док у исто вријеме све више домаће радне снаге одлази у западне земље. Међутим, послодавци тврде да је увезена радна снага неквалификована, и да под хитно треба вратити наше људе које све те послове обављају квалитетно, стручно и савјесно. 

Према подацима Међународне организације за миграције западни Балкан постаје одредиште за мигранте раднике  који желе да раде на овом подручју, што потврђује и податак од 100.000 издатих радних дозвола у претходне двије године. 

Ријеч је о радној снази са нижим квалификацијама која већ обавља послове у производњи, транспорту, туризму, а највећи број њих је ангажован у грађевинарству. 

У Републици Српској на градилиштима већ одавно можемо видјети држављане Турске, Непала, Бангладеша, Кине и других земаља, који увелико мијењају домаћу радну снагу. 

Министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић каже да Српска ипак нема велику потребу за увозом радника и ако послодавци тврде другачије, па траже повећање квота за издавање радних дозвола. 

„Ми смо прошле године повисили квоте и у овом моменту нисмо  ни пола тих квота остварили. Нисам баш ни сигуран на основу којих параметара смо имали неке мегаломанске захтјеве наших послодаваца. Мислим да, а и све наше анализе показују да су по питању тога, одређен број наших  радника на Заводу за запошљавање  неће да ради, односно да ради вани. Мислим да је вријеме да се позабавимо тим људима који су на листи Завода за запошљавање, користе одређене бенефите, а на позив послодавца не долазе на посао“, рекао је Егић.

Власник грађевинске фирме у Палама, Љубиша Танић наглашава да су упитне квалификације тих радника који долазе, али и њихова намјера да заиста остану овдје и раде, те обављају свој посао квалитетно.  

„Наш главни задатак, свих структура у БиХ, и Републици Српској је да покушавамо да враћамо нашу радну снагу из иностранства. А, ако заиста будемо принуђени да увозимо радну снагу да покушамно да добијемо квалитет, а не да мислимо да смо квантитетом ријешили проблем. У својој фирми немам запослену радну снагу из иностранства и не планиран да их ангажујем. Увијек је набоље имати соспствену радну снагу, то су вам  пријатељи, из окружења њихов приступ рада је другачији,  раде у својој отаџбини, другачије је када неко изводи радове на школи коју је он похађао, или у који ће ићи његова дјеца, или болницу гдје ће се лијечити његови родитељи, порађати његова супруга“, каже Танић.

„Сада је јако примамљиво да се запослиш у заједничким институцијама у Сарајеву, у јавним институцијама широм Републике Српске. Млади комуницирају између себе и то постаје правило.Зашто би неко ишао да се бави пољопривредом, да иде да ради на грађевини, ако може да се склони на неке лагодне послове да читав радни дан проводи на рачунару, на телефонима, прати силне портале и онда се заиста направи један простор гдје се ствара утисак да нам фали радне снаге“, додаје Танић.  

Тренд увоза радне снаге није присутан само у БиХ, већ и у земљама окружења, гдје све чешће поред грађевине, ови радници обављају и послове у јавном саобраћају, па су све прилике да ће ово ускоро догодити и у БиХ. 

Поставља се и  питање, шта ће се десити када ова радна снага преузме послове у медицини, јер по свему судећи за коју годину неће имати ко да нас лијечи, што и не треба да нас чуди, јер нажалост знамо како надлежни цијене докторе и њихов рад. 

(БН) Фото: БН илустрација