Писмо Додикових амбасадора – дипломатски аутогол

Дипломатија никада није била "јача страна" власти у Републици Српској, а последњи потез БХ амбасадора и конзула из Републике Српске то и доказује. Они су недавно упутили писмо подршке осуђеном Милораду Додику и навели да ће убудуће поштовати искуључиво одлуке Институција Српске, а не званичну спољну политику БиХ.

Какве посљедице може изазвати тај потез и ко све данас може бити амбасадор?

Јавно отказивање "послушности" земљи која вас је именовала за њеног амбасадора је првокласни дипломатски скандал, али скандали код нас нису ништа ново.

Међутим у овом случају амбасадорима и конзулима из Републике Српске, због писма подршке Милораду Додику, земље домаћини могу ускратити гостопримство те би Српска остала без иједног представника у БХ дипломатији.

Бивши министар спољних послова БиХ Игор Црнадак сматра да је спорно писмо класична злоупотреба наших амбасадора.

"Мислим да је ово било непотребно јер је логично да сви амбасадори заступају став Предсједништва БиХ. То је у интересу и Републике Српске и српског народа. Ова одлука је донесена у афекту као и многе ових дана", каже Црнадак.

Да БиХ нема спољну политику, тврди бивши амбасадор БиХ Слободан Шоја и додаје да су за то у већини случајева одговорни бошњачки кадрови.

Међутим, сматра Шоја, овим писмом Срби су ту кривицу преузели на себе .

"Ово писмо би се могло назвати дипломатским аутоголом или, да будемо јаснији, то је једна обична глупост. Направљена је непотребна грешка. Ако су већ жељели да се понашају онако како су навели у писму, да шаљу неке вербалне ноте и сл., то су могли радити и без потписивања тог писма.

Писмо је једна чиста политичка игра у којој се жељело показати како сви амбасадори подржавају Милорада Додика и Жељку Цвијановић што је, с једне стране и логично, јер су сви они њихови дужници", појашњава Шоја

Ко су људи који су потписали спорно писмо? Амбасадори, дипломате или страначки војници?

"Очигледан је њихов кредибилитет ако могу писати такво писмо подршке једном човјеку",  сматра аналитичар Светлана Ценић и подсјећа да је  било и других људи који су драстично кажњавани, смјене, забране, али нисмо видјели да је ико послао писмо подршке.

''То само говори да су амбасадори његови'', закључује Ценић.

Слично размишља и политички аналитичар Ивана Марић.

"Амбасадори би требало да заступају интересе државе за коју раде. Међутим код нас, обзиром да чланови Предсједништва именују амбасадоре они одговарају само њима и раде само за њихове личне потребе", каже Марић.

Због оваквог односа према именовању амбасадора није ни чудо што нам је дипламатија ту гдје јесте. Ко све данас може бити амбасадор а ко је на ту важну и часну функцију могао некада доћи?

"Некад се много више пажње поклањало томе. Размишљало се ко у некој земљи већ има неки углед.Неки професор, људи из бисниса и сл.Ишло се на то да се покуша наћи спона између, рецимо бивше Југославије и земље у којој се именује амбасадор",  сјећа се бивши амбасадор БиХ у Француској и Египту Слободан Шоја и додаје да је у БиХ је након рата било неких добрих рјешења, тражили су се и именовали квалитетни људи, међутим задних 15 година све се то урушило.

"Данас се траже само људи који ће вам бити лојални и вјерни. Јер кад пошаљете неког ко није професионалац, а данас је 90% таквих на све три стране, онда ће он стални питати шефа који га је поставио шта сам и колико дужан.Осјећаће се увијек дужан да уради нешто , јер је поткапацитиран и у нормалним државама не би мога ни сањати да добије тако нешто", тврди Шоја.

Светлана Ценић сматра да данас свако може бити амбасадор код нас.

"Прођете улицом, неко вам се свиди, или се неко препоручи власти и каже се баш си фин ајде ти за амбасадора. Какав нам је углед у свијету показује и спољно-трговинска размјена, економска дипломатија. Нека кажу и покажу наши амбасадори кад су организовали неки пријем а да им је дошао неко битан. На пријеме Бх амбасада нико не долази", каже Ценић.

Да је дипломатски кадар БиХ на ниском нивоу тврди и Ивана Марић.

"За функцији БХ амбасадора не траба никакво искуство па ни дипломатско. Не треба имати ни завршен факултет, не морате познавати ни један страни језик, имали смо и такве амбасадоре. Значи не треба вам ни једна квалификација осим да сте добри са једним од три члана Предсједништва", сматра Марић.

Зашто Република Српска не полаже довољно пажње какве кадрове именује у дипломатско.конзуларна представништва БиХ?

Зашто Република Српска слабо или никако не учествују у креирању спољне политике Бих?

Зашто је Жељка Цвиојановић тај посао препустилас Бећировићу и Комшићу а она се бави заштитом лика и дјела Милорада Додика?

"СНСД то већ дуго тако ради.Не желе да се петљају у дипломатију јер ту нема новца. Нема тендера, нема Вијадукта, нема концесија, нема ничега гдје можете да узмете велики новац. Зато су они све то одавно препустили. То је њихова филозофија и видљиво је свима да се њих тамо ништа не пита. Конаковић, Бећировић, Лагумџија, Алкалај, то су главне звијезе а сви остали су споредни играчи",  тврди бивши министар спољних послова БиХ Игор Црнадак.

Да ли ће наши играчи икада научити правила игре или ће их и даље занимати само лична корист?

Како ће та њихова игра утицати на имиџ Републике Српске али и свих нас који у њој живимо?

Ако се овако настави, црно нам се пише.

(БН) Фото: БН