Новац који имамо све мање вриједи, а ево и зашто је тако

Према економским стручњацима 100 евра од прије 10 година данас је еквивалент 155 евра ако се узима просјек 27 земаља Европе.

Многи су мишљења да је у Босни и Херцеговини данас новац и мање вриједан.

Тако је према су према једној прошлогодишњој анализи успоредних података грађани у БиХ су прије 10 година за 1.000 КМ могли су купити од 25 до 50 посто више хране и наточити око 20 посто више горива.

Просјечна плата у БиХ је у периоду од почетка 2020. године, претпандемијског доба, до децембра 2024. порасла за нешто мање за 50 процената, док је у исто вријеме вриједност потрошачке корпе скочила за готово 70 посто.

Тешко је очекивати да ће се цијене вратити на неки ранији ниво, стручњаци су око тога сагласни, тако да нам може помоћи тек раст платежне моћи.

О овој теми за Рапорт је говорио економски стручњак Зоран Павловић.

"БиХ има евро, само што се он не зове евро него конвертибилна марка. Слична је ситуација рецимо и са Бугарском.

Њихова валута лев је у истом односу са евром као конвертибилна марка. Тако да смо ми сви мање више у истом пакту вриједности валуте коју се користи у Европи", говори Павловић.

Како каже, проблем који постоји је везан за чињеницу да се инфлација практично не дефинише или боље речено не исказује другачије него као нивооом куповне моћи.

Мишљења је да ће повратка на раније нивое цијена у БиХ неће бити.

"Када погледамо куповну моћ у периоду од прије пола године, годину или пет година уназад, онда схватимо колико новца мање имамо у свом буџету.

Конкретније, новац који имамо мање је вриједан и мање се може купити за оно што имамо.

С друге стране тешко можемо очекивати да се цијене врате на неки пријашњи ниво.

Поготово када се говори о цијенама животних намирница, пољопривредних производа и осталих производа које купујемо редовно политика коју једна земља има у смислу подршке домаћој производњи хране, одређује ниво трошкова производње.

Ми смо зависни од увоза. Себе смо довели у такву ситуацију да занемарујући домаћу производњу, практично зависимо од увоза, а када говоримо о домаћој производњи онда немамо никаквих система подршке када настане неки проблем попут суша или поплава", наглашава Павловић.

(Рапорт) Фото: БН