Влада националног јединства за спас Милорада Додика

СНСД се својом непромишљеном и бахатом политиком довео да тачке пуцања и након „шокантне“ коначне пресуде Милораду Додику показује задњи синдром једне аутократске странке која без вође не може и не зна да функционише.

Тако је један од очигледно изнуђених закључака „комеморативне“ сједнице Главног одбора СНСД да се као излаз из безизлазне ситуације понуди влада националног јединства. Јединства чега и око кога? Једини логичан закључак јесте да се спасава глава Додика, за којег СНСД тврди да се жртвовао за Републику Српску.

"Осим тога што представља удар на институцију Предсједника Републике Српске, ова пресуда је удар и на Устав БиХ и Републике Српске. Свако ко је погледао Дејтонски споразум, могао је да види ко су овлаштени предлагачи закона у БиХ и каква је улога високих представника", рекла је након сједнице Жељка Цвијановић, наглашавајући да је Кристијан Шмит доказ да БиХ функционише као колонијална управа.

Дакле, након што је поред бројних упозорења и погрешних процјена Додик до те мјере засрљао да се довео на ивицу провалије, од осталих странака се очекује да се ухвате у исто коло брода који тоне. Тешко да ће неко прогутати такву причу, јер Додик до сада није показивао ни минимум толеранције према добронамјерним критикама, прије свега опозиције, али ни савјетима партнерских странака, као и једног малог броја рационалних унутар СНСД.

Посебан проблем опозиције у Српској јесте што је и она додатно производила и јачала перцепцију власти кроз лик и дјело Милорада Додика, фокусирајући се само на њега умјесто на рад институција и бројне незаконитости и злоупотребе, као и на реалне проблеме грађана.

Када је својевремено СДС пролазио сличну харангу и трпио драстичне мјере дијела међународне заједнице у лику и дјелу високог представника у БиХ, Додик се тада сврстао на страну кооперативних снага и учествовао у политичком рушењу СДС-а. Та памет се показала краткорочном и данас му се обија о главу.

А какав однос странци имају према издајницима и колико их цијене, најбоље је потврђено кроз судбину некадашње предсједнице Биљане Плавшић која је након „одрађеног посла“ завршила на вишегодишњој робији. Ни Додик данас више никоме није потребан, нити има шта да понуди.

Данашњи СДС је тек блиједа сијенка некадашње странке, али је примјер онога што чека СНСД. Зато је толика паника и страх унутар СНСД, јер знају шта их чека, а губитак власти је нешто што ова странка сигурно не може преживјети, јер у њој нема ни минимум демократског капацитета за промјену политичког понашања која је неопходна. Исувише се дуго све заснивало само на једном човјеку – Милораду Додику. И сада то долази на наплату.

Зато никаква влада националног јединства неће бити од помоћи, а политичке снаге које треба да донесу потребне промјене треба да се напокон консолидују, уозбиље и понуде програм јединства за интерес очувања Републике Српске. И без менторства странаца и високог представника, али имајући у виду односе снаге у свијету које данас владају, јер се не може водити никаква изолационистичка политика, нити политика деструкције Дејтонског уређења БиХ, за што није ни мјесто ни вријеме.

Сада је само то у питању!

(Истокрс) Фото Срна