Отпад као нова вриједност, гдје је БиХ на том путу?

Отпад као ресурс, нова сврха и нова вриједност. То је принцип циркуларне економије која нуди рјешења за еколошку кризу, али нове моделе економског пословања који креира нова занимања и радна мјеста.

Слике баченог смећа у природи, претрпани контејнери - шаљу поруку да нам је свијест о здравој животној средини на ниском нивоу, али и пали аларм да се мора дјеловати. Узми, направи, искористи, баци, принцип је линеарног модела економије који је и даље доминантан. И кад уз то имате потрошачко друштво, јасно да проблем отпада постаје све већи. Системи управљања отпадом су застарјели, а депоније преоптерећене. Циркуларна економија може ријешити све ове проблеме.

“Суштина циркуларне економије је посматрање отпада као ресурса, дакле искориштавање тих материјала прво за производњу квалитетних производа које је могуће раставити, надоградити, дуже користити, дакле просто продужити њихов животни вијек да би што касније прерасли у оно што зовемо отпад”, каже проф. др Душица Пешевић,  шеф катедре за заштиту животне средине на Природно математичком факултету у Бањалуци.
                                                                                                                                                 
“Кад се то схвати онда ћемо имати много мање загађења ваздуха, земљишта, вода, јер отпад се неће бацати гдје коме падне на памет ван обиљежених депонија, него ће се тај отпад поново користити и нови производ се правити”, каже Снежана Јагодић – Вујић, предсједник Еколошког удружења „Еко пут“ Бијељина.

Циркуларна економија је за Босну и Херцеговину постала посебно важна усвајањем Зелене агенде за Западни Балкан, у Софији 2020. године. Агенда је повезана са Европским зеленим планом, скупом политика и мјера које воде ка климатској неутралности до 2050. године.

“Тренутно у БиХ се само око два посто отпада из процеса производње и потрошње ставља у процес обнове док је тај просјек у земљама ЕУ већ на 50 посто”, каже економиста, проф. др Миленко Станић.

Прелазак на циркуларни модел економије није лак, нити је могућ преко ноћи. Потребно је створити одређене предуслове.

“Потребно је прво уклонити правне препреке, креирати законе који ће подстицати циркуларне моделе, изградити институционалне капацитете и дати одређене финансијске бенефите, а потребно је и увести нове пословне моделе који подразумијевају зелене набавке, било у државним институцијама или приватном сектору”, каже проф. др Душица Пешевић.

“То је процес који захтјева знање, да се радници по том питању едукују, а захтјева и одређена финансијска улагања која у сваком случају и на западу се користе кроз одређене донаторске моделе. Ми с обзиром на то да немамо тај приступ фондовима ЕУ теже долазимо до седстава за те намјене”, каже Горан Рачић,  предсједник Привредне коморе Републике Српске.

О проблемима о пракси свједоче и привредници. Компанија “Стеко центар” из Бијељине користи материјале који се могу обнављати, али у окружењу не постоје компаније са којима могу радити на том обнављању.

“Уколико би ишли више ка томе захтјевало би од нас да потпуно нове производне процесе направимо у нашој компанији како би успјели то да урадимо, док је то на западу више распоређено по различитим индустријама, гдје за материјале као што су гипсане плоче постоје фирме које се баве рециклажом таквих плоча и од истих праве нове”, каже Михајло Стевановић, директор компаније “Стеко центар”.

Стевановић каже да морају да прате одређене стандарде који су постављени широм Европе. Истиче да раде одређену подјелу материјала који се припремају за обнову, тако да им недостаје та завршна фаза обраде, како би цјелокупан процес био заокружен.

(БН) Фото: БН