"Електро-Бијељина" издвојила 200.000 КМ за Додикове медије

У згради тржног центра “Зенит” у Бањалуци, на обичном А4 папиру залијепљеном на врата, стоје имена фирми које добијају десетине јавних уговора. Све их повезује једна особа — и блискост са медијима под контролом власти.

Јавна набавка услуга „медијског представљања“ Електро-Бијељине у вриједности од 200.000 КМ, а коју је недавно добила агенција Мегависион д.о.о. Бањалука, изазвала је сумње у изигравање сврхе Закона о јавним набавкама и указала на поновну праксу фаворизовања повезаних понуђача из медијског миљеа блиског властима Републике Српске.

Према доступном обавјештењу о додјели уговора, „Електро-Бијељина“ а.д. Бијељина је 17. јула ове године закључила оквирни споразум на тачно 200.000 КМ са фирмом “Мегависион” за „услуге медијског представљања и медијске промоције“. Занимљиво је да је и раније ово јавно предузеће спроводило јавне набавке путем обичног уговора, а не оквирног споразума – што отвара простор за питање: да ли је промјена форме заправо начин да се прикрије унапријед познат исход?

ШТА ЈЕ СПОРНО?

Према незваничним коментарима саговорника Герила инфо из сектора јавних набавки, овакав начин поступања, де фацто, обесмишљава сам институт оквирног споразума. Наиме, ако оквирни споразум предвиђа максималну потрошњу до 200.000 КМ, а цијена по јединици је позната (нпр. 195 КМ по минути), онда би логично било да се троши до истека квоте, не нужно до крајње суме.

Закључивање уговора одмах на процијењену максималну вриједност, без стварне потребе, значи да неће бити никаквих уштеда – и то је у директном конфликту са основним принципима рационалног трошења јавног новца, истичу наши саговорници који су специјализовани за процес јавних набавки.

Обратили смо се Електро-Бијељини на званичну маил адресу са питањима које су биле референце фирме Мегависион, зашто је закључен оквирни споразум на пун износ и које услуге ће конкретно пружати изабрани понуђач, али до тренутка објављивања овог текста нисмо добили никакав одговор.

ТРАНСПАРЕНЦY ИНТЕРНАТИОНАЛ: ИЗИГРАН СМИСАО ЈАВНИХ НАБАВКИ

Дамјан Ожеговић, виши истраживач Транспаренцy Интернатионала БиХ, истиче у разговору за Герилу да је Закон о јавним набавкама јасан и да се наводи да се “приликом додјеле уговора о набавци, цијена наведена у најповољнијој понуди, као и услови утврђени у тендерској документацији не могу мијењати”.

“Закључивањем оквирног споразума на предвиђену цијену, дакле максималну, изиграва се смисао конкуренције и општи принципи јавних набавки који налажу најефикасније кориштење јавних средстава у вези са предметом набавке”, каже Ожеговић.

Он додаје да, уколико се предвиде оквирне потребне количине услуга медијског представљања и то помножи са понуђеном цијеном”, у том случају  се оквирни споразум може закључити у том износу, а уговори извршавати или до потрошене уговорене вриједности или до потрошених потребних количина”.

“Потрошња до максималне, процијењене вриједности, дакле и количина услуга преко стварних потреба, је несврсисходно и недомаћинско трошење јавних ресурса које користи једино одабраном понуђачу, док уговорни орган не чини никакве уштеде“, закључује Ожеговић у разговору за наш портал.

ШТА КАЖЕ ЗАКОН?

Према члану 4. Закона о јавним набавкама БиХ, сви субјекти који задовољавају јавне потребе – као што је Електро-Бијељина, које је акционарско друштво у већинском државном власништву – обавезни су да поштују процедуру јавне набавке, укључујући транспарентност, конкуренцију и економичност.

Закон јасно дефинише да су и правна лица која се већински финансирају из јавних средстава или над њима надзор врше институције власти – уговорни органи, те су као такви у обавези да примјењују све одредбе Закона.

МЕГАВИСИОН - ПОЗНАТО ИМЕ ИЗ РАНИЈИХ КОНТРОВЕРЗИ

Фирма Мегависион из Бањалуке и раније је долазила у фокус јавности због низа уносних уговора с институцијама и званичницима Републике Српске.

У тексту Гериле из децембра 2023. откривено је да је фирма  Мегависион добила и уносни „новогодишњи” промотивни посао вриједан 246.000 КМ, за промоцију рада Предсједника Републике Српске, и то без стварне конкуренције јер, иако је 16 фирми преузело тендерску документацју, на крају је стигла само једна понуда, од Мегависиона, која је и прихваћена. Сумња да је Мегависион заправо продужена рука АТВ-а – сада санкционисане телевизије – додатно појачава озбиљност сумњи у повлаштени статус овог понуђача у јавним тендерима.

Као власник Мегависиона, према доступним подацима, наводи се фирма “КМ Медиа и Комуникације, друштво са ограниченом одговорношћу за рекламу и пропаганду Бања Лука”, која се налази на истој адреси као и “Мегависион” – Владике Платона 3, на којој се налази Тржни центар “Зенит”, а одговорно лице, односно директор без ограничења, у обје фирме је Далиборка Мискин.

Новинари редакције Герила обишли су поменуту адресу и на првом спрату, послије неколико адвокатских канцеларија, пронашли једна врата на којима су на обичном папиру одштампана имена чак три фирме, односно поменути “Мегависион” и “КМ Медиа и Комуникације”, али и “Трендцоде”.

“Трендцоде” је фирма која је, према доступним информацијама на специјализованом порталу Акта, раније била у власништву Горице Додик, кћерке Милорада Додика, док је директорица раније била Ивана Додик, супруга Игора Додика. 

Занимљиво је да је “Трендцоде” тренутно носилац дозволе за радијско емитовање путем земаљске радиодифузије за “А радио“, који је раније био радио “Агапе“, а прије тога радио “Игокеа“. У септембру 2019.године “Агапе” је преименова у “А Радио”, када је ова радио станица пребачена у Бањалуку, тачније у зграду Алтернативне телевизије.

Иако се данас у јавности перципира као дио “Алтернативне телевизије”, гдје се физички и налази, а информације о А радију и линк за слушање ове радио станице налазwена официјелном сајту АТВ-а www.атвбл.цом, “А радио” је, сада, у власништву “Трендцоде” фирме, а која је стопостотном власништву “КМ Медиа и Комуникације”, а свим овим фирмама директорица је, раније поменута, Далиборка Мискин.

Њен супруг, Драхми Мискин био је претходни директор све три фирме, а такође је годинама у врху управљачке структуре Алтернативне телевизије. Истраживачки медији су писали и о његовој повезаности са многим фирмама које су у блиским везама са АТВ-ом, попут Порт маркетинга и А Медиа док је управо Алтернативна телевизија била претходни власник фирме “Мегависион” која је основана 2020. године.

Док је “КМ Медиа и Комуникације” регистрована у суду као агенција за промоцију (рекламу и пропаганду), “Мегависион” је регистрован за “издавање новина, остале телекомуникацијске дјелатности и издавање новина”, а Трендцоде” је специјализован за “емитовање радијског програма, као и радио и телевизијске дјелатности”.

Колико је “јака веза” између Мегависиона и Алетернативне телевизије, показује чак и маил ове агенције –  амедиа@атвбл.цом, односно званични интернет домен ове телевизије.

У 2024.години просјечан број запослених радника у фирми Мегависион је један (?!), али то није спријечило институције и јавна предузећа да само од почетка текуће године побиједе на десет јавних тендера вриједности скоро милион и по конвертибилних марака, тачније, нешто преко милион и 430 хиљада КМ!

На свих 10 јавних поменутих тендера, запримљена је само понуда. Погађате, она од Мегависиона, која је, наравно, била и прихваћена.

Мегависион, такође, за преко три године године рада са јавним предузећима и институцијама и пословима који су заједно “тешки” неколико милиона КМ , а који се углавном односе на медијску видљивост и промоцију тих добављача,  још увијек нема никакву сопствену јавну интернет презентацију, нити профил на било којој од друштвених мрежа.

Фактички је једини доказ  физичког “постојања” ове фирме – одштампан назив фирме на папиру А4 и залијепљен селотејпом у једној канцеларији у ТЦ “Зенит”, што никоме, од десетина јавних предузећа и институција, не представља никакву сумњу у компетенције ове фирме да би им се додијелили уговори вриједни неколико десетина, а често и стотина хиљада марака.

СИСТЕМ КОЈИ НЕ ШТЕДИ – МЕГО ПОКЛАЊА

У контексту Електро Бијељине, овакво понашање отвара озбиљна питања о сврси и логици јавних набавки. Умјесто да се такмичењем дође до најповољније понуде и тиме оствари уштеда, уговор се одмах закључује на максималну вриједност. Истовремено, користи има само одабрани понуђач – док јавни орган не остварује никакву стварну финансијску предност.

На жалост ово није нова пракса у раду институција у цијелој БиХ, као и агенција и фирми које су, на одређени начин, повезани са политички утицајним особама, а овај случај је још један показатељ како се јавни систем користи као полигон за нетранспарентно фаворизовање „провјерених“ играча, умјесто да служи принципима једнакости, тржишног надметања и ефикасног трошења јавног новца.

<стронг>ГЕРИЛА