Гдје је испарило више од 17 милијарди марака од акциза?!

Одлука Кристијана Шмита да се дуг словеначком 'Виадуцту' плати са 120 милиона КМ од путарина акумулираним на посебном подрачуну отвореном код Централне банке БиХ, као и коментари на ову одлуку, отворили су низ питања у вези с прикупљањем и трошењем прихода, како од путарина, тако и од акциза. Гдје је испарило више од 17 милијарди марака?

17 милијарди марака или да приближимо - 17 хиљада милиона КМ. Толико се новца грађана БиХ слило у државну касу кроз акцизе и друге намете на гориво за скоро 20 година. Ево и како:

По литри горива тренутно се плаћа акциза од 0,30 до 0,45 КМ. Осим те акцизе, наплаћују се и путарине - за одржавање путева од 0,15 КМ и - за изградњу аутопутева и реконструкцију од 0,25 КМ.

“Када год точимо гориво на локалним бензнским пумпама битно је размјети да до 1 КМ иде преко државног нивоа власти. То се касније распоређује методолошки на ентитете и Брчко дистрикт”, каже економиста Адмир Чавалић.

Игор Гавран додаје да приходи од готово свих врста индиректних пореза у БиХ готово су ненамјенски и не користе се за добробит грађана и привреде.

Приход од акцизе и прве путарине уплаћује се на Јединствени рачун УИО и даље се просљеђује ентитетским министарствима финансија и Брчко дистрикту. Приход од друге путарине морао би бити усмјераван директно предузећима за изградњу аутопутева у ентитетима. То је усвојено Законом о акцизама 2017. како би се спријечиле злоупотребе. Међутим,...

“Од 2017. постоји контроверза да се та средства значајним дијелом не троше намјенски, већ како би се очувала текућа буџетска потрошња и задовољавале одређене текуће потребе, а не како би се заиста градили путеви и аутопутеви. Томе свједочи и чињеница да нисмо значајно напредовали када је ријеч о изградњи коридора 5Ц”, рекао је Чавалиж за БН.

“Јасно је да смо овдје сви преварени. 2017. Је обећано да ће се тај дио намета искористити за побољшање путне мреже што се није догодило. Осим тога имамо додатне скокове цијена гприва које оштећују и грађане и привреду. Једини који у томе профитирају су власти које су овај новац потрошиле ненамјенски”, нагласио је економиста Гавран.

За паре од акциза и накнада за одржавање путева утврђена је коначна методологија расподјеле, док се за посљедњу накнаду од 25 пфенинга расподјела врши на основу одлука Управе. Константно траје неслагање између ФБиХ и Српске око процента расподјеле, па се тако накупило нераспоређених 316 милиона КМ. Од те суме, Шмит је наредио исплату Вијадукту, а кадрови СНСД-а кукају како је Шмит својом одлуком узео новац пензионера Републике Српске.

“То се никако не може сматрати одузетим новцем било коме, а поготово не од ове првобитне намјене. Договор ентитета није ни на помолу и та средства би остала на рачуну ко зна до када”, објашњава Гавран.

Чавалић напомиње да су та средства свакако била условно речено паркирана за случај поравнања, тј. договора два ентитета, те би се она потом расподијелила. 

Нема никакве контроле која би утврдила колико су власти у Српској пребациле новца предузећу “Аутопутеви РС”, јер врана - врани очи не вади.

“Ако то прихватамо када је ријеч о ПДВ, код акциза не бисмо требали то да прихватамо јер је то намјенски тип пореза са врло јасним карактером”, истакао је Гавран.

Путна једначина у БиХ јасна је као дан. Укупно је изграђено 232,5 километара аутопутева од којих 106,5 у Српској. Али, то није плаћено од ових 17 милијарди него из кредита за које Влада Српске још увијек крије колико су коштали. Магистрални правци на западу су релативно одржавани, док на истоку стање не миче с мртве тачке.

(БН) Фото: БН