Умјетност опстанка: Како саставити мјесец са мјесецом?

Инфлација у Републици Српској наставља да расте галопирајућиом брзином, па су тако просјечне потрошачке цијене у јуну веће за 4,7 одсто у односу на исти период прошле године. Порасле су, између осталих, цијене хране, вртића и здравствених услуга, кажу подаци званичних институција. 

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, цијене хране не престају да расту, а у шестом мјесецу била је скупља у просјеку за 8,2 одсто у односу на јун претходне године.

Све скупље су и услуге, а на годишњем нивоу су највише поскупјеле здравствене, осим болничких услуга, и то у просјеку за 15,5 одсто. За 10,8 одсто је скупље предшколско образовање, а путни аранжмани су у просјеку скупљи за 11,7 одсто. Угоститетљске услуге су скупље за осам одсто, а услуге превоза за 6,1 одсто. Поскупјеле су и финансијске услуге и то за 5,1 одсто, а остале услуге су у просјеку више за 8,4 одсто.

Грађани кажу да су поскупљења хране много већа, него што показује званична статистика.

“Тешко да се издржи. Све је поскупило.”

 “Не може се опстати, не може се живјети. Ја са 77 година ванредно истоварам робу. Приватно радим, да бих нешто могао остварити, да бих се прехранио”.

“Свашта по мало, па се покривамо. Мало се дигне кредита и опет не може да буде довољно, па се успије некако све да се поплаћа”.

 “Људи су умјетници како опстају. То је умјетност. Свака част како људи опстају. То је заиста за дивљење“, само су неки од коментара грађана.

Према подацима Савеза синдиката Републике Српске, трошкови хране и комуналних услуга учествују са око 70 одсто у потрошачкој корпи.

Продавци на пијацама кажу да је примјетан пад куповне моћи становништва И да се све више производи купују на комад, а све мање на килограм.

У Удружењу за заштиту потршача “Звоно” кажу да би, у циљу олакшавања свакодневног живота обичних грађана, било добро увести диференцирану стопу ПДВ-а, као што су то већ урадиле све земље ЕУ, али и окружења.

“Кад кажемо диференцирана, онда мислимо и на нулту и на 5 посто и на 10 и на 20 – 30 посто, у зависности да ли се тај производ сматра луксузом, или основном потребом. То све имамо у цијелом окружењу, али код нас то не пролази, јер никада нисмо имали подршку за тако нешто, када је у питању неко ко је тренутно на власти”, каже Јован Василић, предсједник овог удружења.

Властима такво стање одговара, додаје Василић, јер се на тај начин боље пуни буџет, без обзира што грађанство сиромаши.

Опширније у видео прилогу.

(БН) Фото: БН