Судар стандарда ЕУ и балканског менталитета

Равноправност међу половима у БиХ декларативна, у пракси нејаднакост на сваком кораку. Од породичног окружења, радног мјеста, учешћа у јавном животу и власти. Гдје је БиХ између европских стандарда и балканског менталитета?

Крпа и варјача у руци, кецеља око струка, брига о дјеци, слика је жене у кући. Пред женама су препреке у проналаску запослења, а на радном мјесту, најчешће у сјени мушкараца.

Много терета на плећима и напора да докажу да су једнако вриједне и способне. А политика се још негдје третира као "мушки посао".
                                                                                                                               
“Босанскохерцеговачко друштво није адекватно одговорило на питање учешћа жена у власти зато што према статистици у БиХ свега 19 посто жена учествује у власти за разлику од земаља у региону гдје тај проценат прелази и неких 30 посто, а што се тиче препорука СИДОВ (ЦЕДАW) Комитета равноправнос полова у смислу учешћа жена у власти износи 50 посто жена, 50 посто мушкараца”, каже Слађана Миловановић, правна савјетница Фондације “Лара”, Бијељина.

Јасно је да се мора даље радити на унапређењу учешће жена у власти, смањењу дискриминације и омаловажавања. Балкански менталитет је заслужан за такво стање гдје је мушкарац доминантан.

“Жене иду на листе па се после склоне да би мушкарци ушли. У суштини представљају само име и број да су на листи, а нису ту суштински због промјене. Генерално имамо тај проблем из угла праксе.

Жене саме некад пристају да буду број на листи тако да колико год наши законски оквири били релативно добри, увијек има простора за промјену.

Прије него што будемо мијењали све те законе морамо да мијењамо праксу, генерално учешће жена у политици”, каже Тања Вукомановић, посланик Народне скупштине РС.

Прописи о родној равноправности још нису усклађени у БиХ, нити се ефикасно проводе, замјерка је која је наведена у последњем извјештају Европске комисије о БиХ.

Даље се наводи, да иако је БиХ  израдила дјеломични индекс равноправности полова, рад на прикупљању институционалних података, укључујући податке о родно заснованом насиљу, треба побољшати.

Случајеви родно заснованог насиља који су довели до убиства жена привукли су пажњу јавности и изазвали протесте, откривајући системске недостатке институционалног одговора.

Федерација БиХ у међувремену је донијела закон о фемициду, док је у Републици Српској такав покушај пропао прије скоро двије године. Гордана Видовић, директорица удружења "Будућност" из Модриче била је чланица радне групе, за израду новог закона.

“Закон је у нацрту усвојен. Међутим, неке невладине организације које називамо антиродни покрети су тумачили на свој начин овај закон сматрајући да ми на тај начин уводимо неке нове популације што није тачно и нисмо добили закон о спречавању фемицида”, каже Видовићева.

“То је био закон који је омогућавао неке техничке ствари, олакшавање полицији и службеницима и радио је на томе да се спријечи насиље у породици”, каже Тања Вукомановић.

(БН) Фото: БН