Док броји аутомобиле на улици, Додику статистика не иде у корист

Колико год војевао ових дана, документи, чињенице и бројеви му побијају демагошко дјеловање. У 28 година, од 1996. до 2023, у Републици Српској је рођено укупно 296.645, а умрло 388.062 становика. Број умрлих је за 91.417 већи од броја рођених. Дуг Републике Српске износи више од шест милијарди КМ.

Одавно је познато, предсједник Републике Српске Милорад Додик сврха је самом себи. Док на све стране тражи оне који би у перманентној политичкој кризи обезбиједили што бољу позицију, с које ће без проблема моћи да настави путем корупције, народ у Српској увјерава како је стање боље него икада. Довољно му је да преброји аутомобиле на бањалучким улицама и да закључи – људи не одлазе.

Била је то још један у низу бесмислених расправа у пониженој Народној скупштини Републике Српске. Стао је тог 1. јула за говорницу и, током бесконачне и контрадикторне нарације о мигрантској кризи, рекао да постоје они који се враћају у Републику Српску. Као примјер, навео је једну (словом и бројем) породицу која се, наводно, вратила из Њемачке у село код Приједора. Позвали су га да буде кум на крштењу петог дјетета.

"Добили су пето дијете. Ја подржавам ове који се враћају", рекао је.

Оптужио је опозицију за одласке грађана Републике Српске, наставио тврдећи да највећи број људи Босну и Херцеговину напушта из подручја Велике Кладуше и Бихаћа, што је „директно повезано с постојањем мигрантских центара у тим крајевима“. Изморен самим собом, демантовао се:

"Није тачно да људи одлазе. Никада није било више аутомобила. Не могу забранити некоме да оде, али није та ситуација. Сталном причом о томе поспјешујете одлазак. Ми немамо довољно радне снаге. Морамо се усмјерити на повећање плата да бисмо привукли радну снагу", закључио је.

Монолог је завршио, остало је записано све што је рекао. Али, колико год војевао ових дана, документи, чињенице и бројеви му побију демагошко дјеловање.

„Миле, Миле“, одјекивало је у фебруару ове године пред Судом Босне и Херцеговине на завршном рочишту Додику и вршиоцу дужности директора Службеног гласника Републике Српске Милошу Лукићу. У Сарајеву се скупило стотињак предсједникових присталица. У Републици Српској је, према процјенама демографа, остало још само око 690.900 становика.

Оно што је он, у медијима и са билборда плаћених новцем пореских обвезника, називао борбом за народ, то заправо - није, јер иза пучких представа пред правосудним бх. институцијама стоји податак да се Република Српска у овој години, посредством обвезница и трезорских записа на Бањалучкој берзи, планира задужити укупно 383 милиона КМ.

„Према календару аукција хартија од вриједности на домаћем тржишту за 2025. годину видљиво је да Влада планира знатно више да иде у дугорочна, а мање у краткорочна задужења. Емисијама обвезница на пет година планира се задужити 328 милиона, а шестомјесечним трезорским записима 55 милиона КМ. Још 3. фебруара обвезницама се задужила 35 милиона КМ, а нова емисија планирана је између 3. и 7. марта у истом износу“, пренијели су тада медији.

Ко ће то враћати?

По подацима Републичког завода за статистику, објављеним у видеу на платформи X, неће бити дјеце за Милорадове борбе, а ни оне која ће враћати рате огромних кредита. У 28 година, од 1996. до 2023, у Републици Српској је рођено укупно 296.645, а умрло 388.062 становика. Број умрлих је за 91.417 већи од броја рођених.

Од 2002. број умрлих константно се повећава у односу на број рођених. Те године рођено је 12.336 дјеце, а умрло 12.980 становника;

- 2007. рођено је 10.110, умрло – 14.146;

- 2011. рођено 9.561, умрло -  13.658;

- 2014. рођено 9.335, умрло – 14.409;

- 2015. рођено 9.357, умрло – 15.059.

Године пандемије посебно су се одразиле на прираштај. У 2020. рођено је 9.161, а умрло – 16.582 становника, наредне 2021. рођено је 9.274, а умрло чак 19.002 становика... Овоме свакако треба додати и чињеницу да су за поменутих 28 година читаве породице напуштале Републику Српску.

Ни државни контекст не нуди боље услове. Јавни дуг Босне и Херцеговине у првој половини прошле године износио је 12,96 милијарди КМ, показивали су почетком године подаци Министарства финансија и трезора БиХ.

Дуг Федерације БиХ половином прошле године износио 6,67 милијарди КМ, док је Република Српска у истом периоду била дужна око 6,18 милијарди КМ. Институције БиХ су имале дуг од 53,26 милиона КМ, а Брчко дистрикт око 43 милиона КМ. Спољни дуг, закључно са другим кварталом прошле године, износио је 8,77 милијарди КМ.

“Спољни дуг ФБиХ је 5,07 милијарди КМ, а Републике Српске 3,6 милијарди КМ. Брчко дистрикт је имао дуг од 43,13 милиона КМ, а институције БиХ 43,38 милиона КМ“, наведено је у овим подацима.

Унутрашњи дуг половином прошле године износио је 4,19 милијарди КМ, Република Српска има унутрашњи дуг за скоро милијарду КМ већи у односу на ФБиХ. По подацима Министарства, дуг Републике Српске је половином прошле године износио 2,58 милијарди КМ, а Федерације БиХ 1,59 милијарди КМ.

Институције БиХ су имале унутрашњи дуг од 9,8 милиона КМ, док Брчко дистрикт није имао дуга.

(Журнал) Фото: БН