Колико дугује БиХ, колико земље региона: Ко је највећи дужник?

Укупан јавни дуг Босне и Херцеговине је на крају прошле године износио 13,74 милијарди КМ и већи је за шест одсто него крајем 2023. године, пише у подацима Министарства финансија и трезора БиХ.

Како се наводи, у порасту су и спољни и унутрашњи дуг.    

"Унутрашњи дуг износио је укупно 4,50 милијарди КМ и већи је за 11,6 одсто него 2023. године. Република Српска дугује 2,68 милијарди КМ, Федерација БиХ 1,82 милијарди КМ, а Брчко дистрикт 8,91 милион КМ", стоји у подацима.

Тако је спољни дуг на крају прошле године износио 9,23 милијарде КМ и повећан је за око 3,5 одсто у односу на 2023. годину.

Спољни дуг Републике Српске је износио четири милијарде КМ, а Федерације БиХ пет милијарди КМ.  Брчко дистрикт дуговао је 49,9 милиона КМ, а институције БиХ 43,4 милиона КМ.

Удио спољњег дуга у бруто домаћем производу (БДП) је крајем прошле године износио 17,2 одсто.

Колики су дугови земаља у региону?

Из Министарства финансија Србије су раније саопштили да је учешће јавног дуга Србије у БДП-у крајем прошле године било 47,4 одсто.

"Укупан јавни дуг Србије на крају 2024. био је 38,87 милијарди евра (76,02 милијарди КМ), од чега су укупне директне обавезе биле 37,04 милијарди, а укупне индиректне обавезе 1,83 милијарде евра", пише у овом документу.

Из Владе Црне Горе саопштено је раније да је укупан јавни дуг на крају прошле године износио 4,12 милијарди евра (8,06 милијарди КМ), односно 60,24 одсто бруто домаћег производа.

"Узимајући у обзир депозите Министарства финансија, укључујући и 38.477 унци злата, а који су, на крају прошле године, износили 152,41 милион евра, нето јавни дуг Црне Горе на крају прошле године износио је 3,97 милијарди евра, односно 58,04 одсто БДП-а", стоји у саопштењу Владе Црне Горе.

Према подацима Министарства финансија Хрватске, консолидовани дуг опште државе на крају четвртог квартала прошле године износио је 49,28 милијарди евра (96,38 милијарди КМ) и био је мањи за 690 милиона евра на крају трећег тромјесечја.

"Хрватски јавни дуг исказан удјелом у БДП-у спустио се у четвртом тромјесечју 2024. године на 57,6 одсто", пише у подацима.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да је за анализу задужености земаља релевантан податак о релативној задужености, односно учешћу јавног дуга у БДП-у, у односу на апсолутну висину дуга из два разлога.

"Први се односи на чињеницу да учешће јавног дуга у бруто домаћем производу даје увид у капацитете одређених држава да генеришу приходе за сервисирање јавног дуга. Други разлог је везан за праћење података о релативној задужености кроз вријеме, што омогућује анализу ефеката задужења на привредни раст.

Наиме, чак и усљед раста апсолутног износа дуга у одређеном периоду могуће је да учешће дуга у БДП-у пада као резултат већег раста БДП-а у односу на раст јавног дуга. У том случају се изводи закључак о сврсисходној употреби задужења које је подстакло привредни раст", казао је Млинаревић.

Он каже да податак да је у некој земљи мало учешће јавног дуга у БДП-у није нешто што се може сматрати показатељем квалитета економије.

"Најразвијеније земље свијета су уједно и најзадуженије због перцепције инвеститора о снази њихових економија и малим ризиком ненаплативости  потраживања. Зато се они и утркују да њима позајме средства. Са друге стране, мање развијене земље са слабим економским потенцијалом релативно тешко долазе до инвеститора који су спремни да им позајме средства, због чега им је јавни дуг низак.

Из ових разлога је јасно да се БиХ, која тежи економској конвергенцији развијеним земљама, не може ослонити на расположиве јавне финансије, већ мора посегнути за задуживањем. Да би јавни дуг био подстицај расту, а фискално одржив, потребно га је усмјерити на праве ствари", нагласио је Млинаревић.

(Независне) Фото: БН