Разне трансформације СНСД, од љевице до крајње деснице

Када је основана почетком марта 1996. године, Странка независних социјалдемократа (СНСД) представљала је партију лијеве политичке оријентације која је, углавном, окупљала „прогресивне“ и „урбане“ гласаче.

Такав имиџ СНСД је задржао десетак наредних година, а након што је дошло до „фузије“ са Демократском социјалистичком партијом (ДПС), предвођене Небојшом Радмановићем, Игором Радојичићем, Жељком Мирјанићем и другим дисидентима из СП, статус новог Савеза независних социјалдемократа, као модерне грађанске и лијево либералне политичке странке, која окупља интелектуалце, дјеловао је „зацементиран“.

А онда је, након повратка на власт 2006. године, дошло до прво постепеног, а затим и отвореног преласка СНСД на страну политичке деснице.

Од изразито лијеве политичке партије, која је била члан Социјалистичке интернационале и чији је лидер, Милорад Додик, раније говорио да се по „фацама“ може препознати ко су гласачи СНСД, а ко СДС, или да они „који желе да славе крсну славу треба да иду у СДС“, дошло је до „коперниканског обрта“.

Иако СНСД, чак и данас, представља једину политичку партију у Српској која нема свог „свеца заштитника“ нити слави крсну славу, Додикова странка посљедњих година постала је синоним за ултрадесничаре у Српској и партију чији гласачи, према оцјенама аналитичара, у великом броју долазе из „базена“ мање образованог становништва, као и руралних крајева.

Као разултат преласка са лијевог у крајње десни политички спектар, Социјалистичка интернационала прије неколико година избацила је СНСД из свог чланства, а странка Милорада Додика данас је највјернији политички савезник са ултрадесничарским партијама из Европе, попут њемачког АфД, Слободарске партије Аустрије или мађарског Фидеса, којег предводи Виктор Орбан.

Како и зашто је дошло до тога да се СНСД, као странка која је окупљала интелектуалце, грађане и „прогресивнији“ дио становништва у Српској претвори у партију на чијим скуповима се у првим редовима налазе Змај од Шипова и људи из претежно руралних средина, које на јавним трибинама забављају Баја Мали Книнџа, “Жаре и Гоци” и умјетници сличног репертоара, питали смо за мишљење политичког аналитичара Тању Топић.

Она за Српскаинфо, између осталог, истиче, да се ту ради о процесу који смо имали прилику да гледамо у Србији са Слободаном Милошевићем.

– Тај период друштвених ломова и пукотина може се описати питањем: „Како је поражен рок ен` рол и како је побиједио турбо-фолк“? Мијењале су се вриједносне оријентације, а идеологија је током времена потпуно изгубила на значају. Због популизма и политичког прагматизма дошли смо до тачке која показује суноврат свих оних пристојних вриједности на којима почива једно друштво – каже Топићева за наш портал.

Оно што је такође занимљиво, додаје она, јесте то да је у периоду трансформације СНСД од изразитих љевичара до десничара, постојао снажан прилив представника других политичких опција у СНСД.

– Ти „прелетачи“ постајали су важни и утицајни људи у СНСД, који су форсирали те конзервативне вриједности и потенцирали оно што не желим да звучи пежоративно, али то је тај рурални елемент. Онај ко је одиграо одлучујућу улогу у томе јесте лидер СНСД, Милорад Додик, који је промовисао и форсирао те популистичке вриједности, како би добио што већу наклоност бирача – истиче Топићева.

Оно што вриједи истаћи, према њеним ријечима, јесте то да се не може рећи да у СНСД данас нема високо образованих људи.

– Међутим, оно што поставља упитник изнад главе јесте зашто ти људи подржавају „ниске страсти“? Управо они аплаудирају примитивизму, мизогеним изјавама, омаловажавању жена, вријеђању неистомишљеника… Често смо имали ситуације гдје видимо да високо образовани људи аплаудирају изливима најпримитивнијих страсти. Дјелује да су се ти високо образовани трансформисали у смислу да подржавају нешто што не би требало да буде иманентно људима од угледа, доброг образовања и опште културе – закључује Топићева.

(Српскаинфо)