Потенцијал за производњу хране у БиХ огроман, али увоз далеко већи од извоза

Током прошле године, спољнотргоовинска размјена у сектору агроиндустрије, односно пољопривредно-прехрамбеног сектора, остварен је спољнотрговински промет од око милијарду и 800 милиона КМ, од чега увоз покрива милијарду и 400 милиона, док извоз неупоредиво мањи - тек око 380 милиона, подаци су Привредне коморе Републике Српске.  

Пољопривредни сектор има потенцијал јер БиХ посједује два милиона хектара обрадивих површина, а према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, искориштено је око 400.000 хектара, односно свега 20 одсто, кажу у Комори. 

Са друге стране поражавајуће је то што дужи низ година, на дневном нивоу, десетине камиона са пољопривредно-прехрамбеним производима, прелазе нашу границу, гушећи домаћу производњу.

Прерађивачи кажу да је на тржишту рада све мање оних који желе да раде у овој привредној грани, тако да, неминовно, машине и постројења морају да замјене човјека.

“Прехрамбена индустрија у БиХ свела се на 5 привредних субјеката – два у ФБиХ и три у Републици Српској. Нажалост, прије рата сваки град је имао прерађивачку фабрику, више их нема”, каже директор прехрамбене индустрије из Бијељине Ђорђе Славињак. 

Славињак додаје да је све мања оправдананост великог улагања у процесну опрему и рад, а на домаћем тржишту нема довољно сировине, јер нема ко да је прибави.

“Млади пензионери” не беру више шипак, они сједе у кафићима и ми ћемо остати без мармеладе од шипка. Јагоду смо нашли да увозимо из Турске и Грчке и тиме надомјестимо недостатке домаћег тржишта”, рекао је Славињак.

Из Привредне коморе кажу да са ресорним министарством у Влади Републике Српске већ годинама спроводе акцију “Домаће је боље” у циљу анимирања наших потрошача да умјесто увозне купују домаћу храну, иако је скупља али и здравија”.

“Када говоримо о повећању конкурентности домаћих произвођача, морамо да напоменемо да оно што је неопходно јесте увођење савремених технологија у циљу смањивања трошкова производње наших произвођача, чиме би наши производи били конкурентнији од производа које имамо из увоза”, наводи Славица Марковић, директор Подручне привредне коморе регије Бијељина.

Иако је током 2024. године спољнотргоовинска размјена у пољопривредно-прехрамбеном сектору била поражавајуће лоша по БиХ, из Привредне коморе Републике Српске кажу да је, захваљујући подстицајима, била боља у смислу смањења увоза за око 3 одсто, односно повећања извоза за око 12% у односу на 2023. годину.

(БН) Фото: БН