Дневна камата од 9.570 евра словеначкој фирми "Виадуцт" дефинитивно долази на наплату

Одштету од око 56,3 милиона евра словеначкој компанији "Виадуцт" због једностраног раскидања уговора о концесији за изградњу хидроенергетског система на Врбасу на крају ће платити Република Српска, с тим што ће она, сада је већ и дефинитивно, бити увећана и за камату, која износи 9.570 евра, и то по сваком дану закашњења.

Потврдио је ово адвокат Предраг Барош из Адвокатске канцеларије "Барош, Бичакчић & партнерс", који заступа компанију из Порторожа, а након што је, дан раније, Савјет министара БиХ задужио Министарство финансија и трезора да у року од 15 дана достави одговарајући приједлог рјешења о начину извршења ове арбитражне пресуде.

Подсјетимо, коначном одлуком, која је обавезујућа и више нема правног лијека, БиХ, односно Република Српска, словеначкој компанији мора да исплати око 56,3 милиона евра, односно око 110,17 милиона КМ.

Али то није све - домаће власти до понедјељка, 31. марта, имају рок да потпишу споразум о измирењу дуга, а пошто од тога, очигледно, нема ништа, сваког дана ћемо, по основу камате, губити додатних 9.570 евра, почевши од 1. марта, од када почиње обрачун.

У пракси то значи сљедеће: пошто споразум неће бити потписан, у марту ћемо изгубити додатних око 300.000 евра, а све су прилике да ће нам се исто десити и у априлу.

Савјет министара БиХ је, најкраће речено, навео рок до када ресорно министарство треба предложити рјешење, али не и датум када ће Словенци бити исплаћени.

Адвокат Барош каже да одлука Савјета министара БиХ није најјасније дефинисана, те подсјећа да је Тим за преговоре с опуномоћеницима "Виадуцта" предложио да се арбитражна пресуда прихвати и реализује одмах, управо због штетних посљедица које наступају.

"Штетне посљедице те пресуде ће сигурно сносити Република Српска, зато што је Српска закључила споразум са Савјетом министара и прихватила на себе одговорност, као и сву штету која може да произађе из ове арбитражне одлуке. А, та штета је настала. Уколико Република Српска не жели да то плати добровољно, ми смо ту, у погледу механизма плаћања, дужни да се обраћамо БиХ као страни из арбитражне пресуде. Али ће у коначници, након плаћања, БиХ то потраживати од Српске", рекао је Барош за "Независне новине".

Слично је недавно рекла и Борјана Кришто, предсједавајућа Савјета министара БиХ, истакавши да ће, у случају да Република Српска не изврши своје обавезе, извршење ићи на терет БиХ, али да у том случају БиХ има право тужбе како би новац наплатила од Српске.

Кришто је у четвртак, након сједнице Савјета министара, рекла да је БиХ та која би требало да изврши пресуду.

"Предлажемо рјешења, али нисмо наишли ни на један став од представника из Републике Српске како бисмо ријешили овај проблем. Нисам схватила циљ. На овај начин се само пролонгира извршење ове пресуде и умањење трошкова јер камате расту, а тиме и укупан износ дуга који има Влада Републике Српске према словеначкој фирми", казала је Кришто.

Подсјетимо, због ове ситуације БиХ је у све већим проблемима. Јер, недуго након што је Општински суд у Мостару прихватио приједлог "Виадуцта" за пљенидбу објекта Централне банке у овом граду, појавио се нови изазов - могло би доћи и до потпуне обуставе ваздушног саобраћаја у БиХ, на шта је прије неколико дана упозорила Агенција за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА).

БХАНСА се, наиме, суочава с озбиљном финансијском кризом након што је Европска организација за безбједност ваздушне пловидбе (ЕУРОЦОНТРОЛ) добила судски налог којим се налаже замрзавање свих уплата према БиХ.

О озбиљности ситуације свједочи и то да је директор БХАНСА Даворин Приморац писао предсједници Европске комисије Урсули фон дер Лајен (Вон дер Леyен) и генералном директору ЕУРОЦОНТРОЛ-а Раулу Медини Кабаљеру (Цабаллеро) те надлежним институцијама.

У писму је, између осталог, истакнуто да БХАНСА  не може приступити средствима која су потребна за исплате плата, одржавање техничких система, лиценцирање, обуку и кључне инфраструктурне инвестиције.

Подсјетимо, уговор о додјели концесија са предузећем ХЕС Врбас, које је у власништву "Виадуцта", потписан је још 2004. године и била је планирана изградња двије хидроелектране, али је раскинут након што је Влада Српске додијелила концесију за изградњу Хидроелектрани Бочац 2. Након тога, "Виадуцт" је тужио БиХ и добио спор.

Упркос томе, из Владе Републике Српске нам већ данима не одговарају на питање како намјеравају да ријеше проблем који се односи на дуг од око 110 милиона марака према "Виадуцту".

Савјет министара БиХ саопштио је да измирењем ове обавезе жели зауставити даљи обрачун камата, те извршне поступке тужитеља покренуте у БиХ, који иду у правцу да угрозе имовину Централне банке БиХ, те приходе БХАНСА. Једино што нису навели јесте када ће средства исплатити и зауставити раст гомилања огромних камата.

(Независне) Фото: Архив