ЕУ истражује градњу вјетропарка у БиХ од 200 милиона евра

Електропривреда ХЗХБ планира изградити вјетропарк на рубу заштићеног Националног парка природе Блидиње у западној Херцеговини, без студије утицаја на животну средину и на земљи за коју мјештани кажу да су им локалне власти одузеле без икакве накнаде, пише Радио Слободна Европа.

Пројекат Поклечани, вриједан готово 200 милиона евура, финансирао би се из кредита Европске инвестицијске банке (ЕИБ) и бесповратних средстава из фондова Европске комисије.

Због тога је занимање показао и Правобранилац Европске уније који је затражио одговоре од Европске комисије.

Вјетропарк је од почетка изазвао противљење еколошких група, будући да су власти, користећи декрет који је влада сама донијела, одобриле градњу без претходне студије утицаја на околину.

Подносиоци тужбе пред Омбудсманом ЕУ тврде да Вјетропарк Поклечани, чији је носилац пројекта јавна Електропривреда ХЗХБ из Мостара, угрожава околину.

Сматрају да су прекршени домаћи и европски закони, те њихово основно људско право на неотуђивост приватног власништва.

“Банка (ЕИБ) већ више од годину зна за неке спорне ствари што су се радиле у том пројекту”, казала је за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ива Миличевић, становница села Поклечани, која се обраћала ЕИБ-у.

Њој је одлуком власти у општини Посушје одузет дио имања ограђен сувозидом који је изградио њен прадјед прије више од 100 година који би требао бити срушен како би се на дијелу земљишта подигла вјетрењача.

С породицом и мјештанима се обратила и Европској комисији, али се суочила са ћутањем из Брисела. Због тога се обратила ЕУ правобраниоцу.

Хонор Махонy, портпарол ЕУ омбудсмана казала је за Радио Слободна Европа да су покренули жалбу 14. фебруара због тога што Европска комисија није ни одговорила на допис у вези с вјетроелектраном Поклечани.

Правобранилац је, каже, “замолио Комисију да подноситељу притужбе одговори до 10. марта”.

Махонy је појаснила да, “ако подносилац притужбе не буде задовољан одговором Европске комисије, може се поново обратити ЕУ Омбудсману са садржајем одговора”. Омбудсман би тада размотрио покретање нове истраге.

Из Инвестицијског оквира за Западни Балкан (WБИФ), заједничке иницијативе Европске комисије и шест финансијских институција међу којима је и ЕИБ, Миличевић су одговорили да ова банка која је осигурала новац за вјетропарк “тренутно спроводи поступак провјере усклађености која ће потврдити да су околински и социјални стандарди у потпуности испоштовани”.

Незадовољна одговором, у којем се WБИФ позвао на процјене и гаранције које је дала Електропривреда ХЗХБ, Миличевић је с групом мјештана упутила нову жалбу ЕУ Омбудсману и WБИФ-у и затражила нову истрагу.

“На којој правној основи се приватна земљишта експроприрају? Како оправдавате крчење 375.000 квадратних метара шумске површине”, навели су у жалби чији превод је Миличевић уступила за РСЕ.

Најавила је и да ће се мјештани обратити Европској канцеларији за борбу против превара (ОЛАФ) и другим институцијама “ради истраге бројних правних неправилности повезаних с овим пројектом”.

Како је мјештанима одузета земља?

Одлуком Општинског вијећа Посушје од 27. јула 2023. године, утврђено је да је “од јавног интереса изградња ВЕ Поклечани”, те како се “може приступити потпуном и непотпуном извлаштењу некретнина”.

Одлука о одузимању приватног и државног земљишта донесена је, како се наводи, у складу с ентитетским Законом о извлаштењу у Федерацији БиХ, а на основу захтјева Електропривреде Хрватске заједнице Херцег Босна (ЕПХЗХБ).

Више од 60 пашњака, ораница и шумског земљишта у државном и приватном власништву, укупне површине веће од 350.000 квадратних метара, дато је након изузимања на кориштење том јавном подузећу у власништву ентитетске владе.

Законска обвеза ЕП ХЗХБ је да власнике позову прије изузимања земљишта “ради покушаја споразумнога рјешавања имовинско-правних односа”.

Мјештани, од којих многи живе и раде у иностранству, морали су се јавити на позив ЕПХЗХБ, објављен на интернетској страници компаније, у року од 15 дана. Остављена им је и могућност тужбе пред, у овом случају, Кантоналним судом у Широком Бријегу.

Ива Миличевић је с члановима породице и сусједима поднијела тужбу пред тим судом, а судски процес је “у току” и не зна се кад би се могао окончати.

У тужби пред европским правобраниоцем и пред домаћим судом она и група мјештана траже да се заустави одузимање приватног земљишта и да се поштују закони и прописи у том пројекту.

“Нама стављају турбину 270 метара од куће, око 200 метара од гробља. Што ће бити ако се она сруши или запали? Хоће ли мени лед с турбина зими падати на главу? Они би турбине правили као да ту нико не живи”, казала је Миличевић за РСЕ.

У Босни и Херцеговини је на снази забрана располагања државном имовином, која укључује пољопривредно и шумско земљиште.

Држава БиХ и Федерација БиХ немају закон о шумама, док је Уставни суд БиХ поништио закон о шумама који је покушала донијети Република Српска (РС).

Уставни суд БиХ је у више одлука навео да шуме и пољопривредно земљиште остају државна имовина и под законском су забраном располагања, све док се не донесе државни закон који би регулирао то питање.

Закона нема више од три деценије након проглашења самосталности, а противе му се политички представници РС који сматрају да не постоји државна имовина и да је све власништво ентитета.

Министарство привреде Западнохерцеговачког кантона је на основу кантоналног Закона о шумама, одобрило крчење и пренамјену око 353.000 квадратних метара државних шума и пољопривредног земљишта у грађевинско, за изградњу вјетропарка.

Кантонални закон није оспораван пред Уставним судом БиХ.

ЕП ХЗХБ је као накнаду за крчење државне шуме за изградњу Вјетропарка Поклечани уплатило у кантонални буџет око 68.000 евра, а ова електропривреда дужна је на другој локацији посадити шуму на истој квадратури.

За око 2.000 квадратних метара приватне шуме, кантонални Закон о шумама не предвиђа плаћање накнаде и ЕП ХЗХБ власницима не дугује ништа. 

(РСЕ)