Противправно је ако би Брчко било додијељено Федерацији БиХ

Једна од тема која је ових дана горућа у БиХ је саопштење ОХР-а од 25.2.2025. године да "Трибунал за Брчко пажљиво прати најновија дешавања у БиХ" и да би та дешавања "могла имати озбиљне импликације за Брчко Дистрикт ".

Др Милан Благојевић 

У преводу, из ОХР-а је овим поручено да би Брчко могло бити додијељено Федерацији БиХ.

Ако би актуелни арбитар за Брчко, Клинт Вилијамсон из САД, донио такву одлуку она би сасвим извјесно било двоструко противправна.

Наиме, таквом евентуалном одлуком био би најприје тешко повријеђен Амандман 1 на Устав БиХ,  којим је прописано да Брчко Дистрикт постоји под суверенитетом БиХ, дакле не под суверенитетом Клинта Вилијамсона нити било кога другог, и да је Брчко заједничка својина (кондоминијум) Републике Српске и Федерације БиХ, а не Клинта Вилијамсона.

Нигдје у том амандману на Устав БиХ није дозвољено да било ко мијења овакав статус Брчког, а поготово Устав не дозвољава било коме да Брчко додијели Федерацији БиХ или било коме другом.

Зато би таква евентуална одлука била ништа друго до кршење Устава БиХ, његово гажење.

Осим тога, таква одлука била би супротна и Анексу 2 Дејтонског споразума. Тим анексом није дато право да се ствара Брчко дистрикт, већ је уговорена арбитража која је за предмет одлучивања имала само одређивање границе између Републике Српске и Федерације БиХ у Брчком и ништа више од тога.

Стога је оно што је 1999. године учинио арбитар Робертс Овен, амерички адвокат, било грубо кршење предмета арбитраже, јер он није одредио границу између Српске и Федерације у Брчком, већ је самовољно и самовласно створио нову федералну јединицу - ентитет у БиХ, назвавши га Брчко дистриктом.

И тиме је на најгрубљи, до тада незабиљежен начин, прекорачио предмет арбитраже и злоупотријебио своја арбитарска овлашћења.

Једнако тако ће поступити и садашњи арбитар ако би којим случајем додијелио Брчко Федерацији БиХ, како нам ових дана дискретно најављују из ОХР-а.

Зато би у том случају Народна скупштина Републике Српске требала хитно реаговати и позвати Републику Србију да као држава чланица УН и правна насљедница СР Југославије као уговорне стране Општег оквирног споразума за мир у БиХ тужбом против БиХ затражи од Међународног суда правде поништај одлуке о додјели Брчког Федерацији БиХ.

Србија има право на то, јер је чланом 3. Општег оквирног споразума за мир у БиХ уговорено да његове потписнице, што је тада била СР Југославија а сада је то Србија као њена насљедница, имају међународну уговорну обавезу да промовишу оно што је Анексом 2 Дејтонског споразума прописано да је предмет арбитраже за Брчко, а то је искључиво повлачење границе између Српске и Федерације у том подручју, а не стварање Брчко дистрикта нити додјељивање цијелог подручја Брчког Федерацији или Републици Српској.

Др Милан Благојевић